Simptomi postkovid sindroma nisu uvijek vezani za srce, ali mu mogu nanijeti ozbiljnu štetu. Među njima su umor, ali i otoci nogu, gubitak svijesti...
Borbe sa posledicama preležane korone mogu trajati nedeljama, pa čak i mjesecima, i već dugo nam ljekari pričaju o produženom kovidu ili postkovid sindromu. Simptomi nakon preležane korone neće uvijek zavisiti od težine kliničke slike, a virus može ozbiljno ugroziti srce, upozorio je profesor Arsen Ristić sa Klinike za kardiologiju KCS.
Kao što su simptomi korone raznovrsni, posebno kod novog soja omikrona, tako su raznovrsne i posledice s kojima se pacijenti bore nakon preležane infekcije. Najčešće prijavljuju umor, iscrpljenost, smetnje u radu srca ili disanju, pa čak i probleme s koncentracijom. Ali korona ne donosi samo respiratorne i probleme na plućima, već nerijetko ugrožava i rad srca i krvnih sudova. Profesor Ristić navodi da su u jednom trenutku na odeljenju imali sedam bolesnika sa miokarditisom.
"To je naravno posledica toga što u okviru sistemskih inflamacija kakva se dešava u kovidu srce bude često zahvaćeno. Srećom kao i u drugim formama zapaljenskih bolesti srčanog mišića ta bolest najčešće prođe bez ikakvih krupnijih posledica ukoliko se na vrijeme prepozna, ukoliko se primeni adekvatna terapija, ljudi se oporave do punog zdravlja", navodi prof. Ristić.
Ono što najčešće dovede pacijenta kod lekara je pogoršena tolerancija na napor, zamaranje, nedostatak vazduha.
"Mogu da se pojave otoci na nogama, mogu da se pojave aritmije preskoci srčanog rada, nepravilan srčani rad čak i gubici svijesti. Ukoliko se tako nešto dešava jako je važno objektivizovati problem. Mi to sad možemo vrlo brzo kroz kombinaciju tehnike vizualizacije", objašnjava prof Ristić. Navodi da im u tome pomaže ehokardiografija, ali i pregled magnetnom rezonancom.
"Ehokardiografija je mnogo napredovala poslednjih godina, magnetna rezonanca nam mnogo znači i mnogo pomaže i obavezan je pregled kod svih bolesti zapaljenskog sistema, zapaljenske prirode. Sa druge strane biomarkeri nam praktično u jednom danu mogu reći da li je zamaranje posledica problema sa srcem ili je posledica fibroze pluća, još uvek loše razmjene gasova posle upale pluća zbog kovida. Ta razlika je veoma značajna jer je i terapija takođe različita", objašnjava prof. Ristić.
Kada se sumnja da je kovid zahvatio srčani mišić, i da se desila upala mišića u okviru kovida, dodaje Ristić, moraju se procijeniti mehanička funkcija srca, stepen upale i prije svega rizik za pojave opasnih aritmija koje najčešće mogu da odnesu bolesnika ukoliko nije svjestan rizika recimo od izlaganja većem fizičkom naporu dok inflamacija traje.
"Kad inflamacija prođe i kada se ljudi oporave taj rizik se dalje progresivno spušta i za vrijeme koje je prosečno oko šest mjeseci nestaje. Tako da ukoliko prepoznamo problem, ukoliko damo adekvatnu terapiju ljudi se oporave bez ikakvih posledica", navodi prof. Ristić.