Kada se pojavio korona virus i proširio svetom, sve nade polagane su u kolektivni imunitet. Međutim, stručnjaci sada tvrde da je gotovo nemoguće dostići kolektivni imunitet, a evo i zašto.
Naučnici smatraju da kovid nije virus koji će biti iskorenjen, a sa pojavom delta varijante, morala bi da se vakciniše skoro cela populacija. Pored toga, u nekim slučajevima i vakcinisani mogu da se zaraze, a i da zaraze druge, pa iz tog razloga kolektivni imunitet postaje iluzija.
Na početku epidemije se govorilo o 66 odsto vakcinisane populacije kako bi se dostigao kolektivni imunitet. Kada se pojavila alfa varijanta, taj procenat je porastao na 80 odsto, a delta varijanta je taj procenat podigla na 90 odsto, što je gotovo nemoguće dostići. To znači da će kovid najverovatnije postati endemski virus poput gripa, i to je mišljenje koje zastupa 90 odsto svetskih naučnika, a koje je objavio naučni časopis Nature.
Cilj koji su mnoge države postavile bio je da se vakciniše 70 odsto stanovnika ne bi li se došlo do kolektivnog imuniteta, a taj broj će u mnogim zemljama biti uskoro dostignut. U Italiji će u oktobru biti vakcinisano skoro 80 odsto populacije, a zatim će početi i davanje treće doze, prvenstveno za najosetljivije grupe stanovnika.
Entoni Fauči iz Američkog instituta za infektivne bolesti izjavio je da će skoro sasvim sigurno čitava američka populacija morati da se revakciniše, dakle ne samo najosetljiviji građani, već svi. U istom pravcu idu i Francuska, Nemačka, Velika Britanija, dok je u Izraelu treća doza počela da se daje starijima od 60 godina.
Stefanija Salmaso iz italijanskog Udruženja epidemiologa kaže za dnevni list Republika da je potrebno da se jasno kaže da sa kovidom nikada nećemo dostići kolektivni imunitet i da je greška misliti da će se to desiti kada se vakciniše 80 odsto populacije.
Inače, kolektivni imunitet se dostiže kada se i osobe koje se nisu vakcinisale ne razbolevaju, jer je veliki deo populacije vakcinisan i samim tim ne kruži infekcija. To se desilo sa poliomijelitisom, kao i sa velikim boginjama i morbilima, ali sa kovidom-19 se to neće dogoditi, ističe Salmaso i dodaje da imamo previše sojeva, a vakcine nisu dostupne u jednakim razmerama u svetu. Tu su, takođe, i drugi razlozi.
U Italiji je, recimo, šest miliona građana, mlađih od 12 godina nije vakcinisano jer iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu.
Drugi problem je taj što i vakcinisane osobe mogu da se zaraze i, mada istraživanja još nemaju tačne podatke o tome, mogu i da prenesu virus. Dobra vest je da vakcinisani ipak imaju mali rizik od obolevanja i širenja zaraze, ali rizik postoji i doprinosi cirkulaciji virusa među ljudima.
Кoncept kolektivnog imuniteta, piše Кorijere dela sera, bazira se na tome da je veliki deo populacije stekao imunitet zahvaljujući vakcinaciji ili prethodnoj infekciji i oni pružaju indirektnu zaštitu od infektivne bolesti i ljudima koji nisu vakcinisani. Na ovaj način se prenos zaraze prekida.
Кolektivni imunitet je moguć samo kada je broj vakcinisanih veliki, a to zavisi i od snage prenosivosti jednog virusa. Fabricio Preljasko, virusolog, generalni direktor Instituta "Galeaci" u Milanu kaže da se zna da vakcine ne mogu 100 odsto da zaštite od virusa, tako da će biti moguće pojavljivanje zaraze i među vakcinisanima.
Кoliko štite vakcine
Delta soj, koji još nazivaju i duplim mutantom, pogoršao je situaciju jer, iako vakcine štite od toga da se osobe teško razbole i završe u bolnici ili još gore na odeljenju intenzivne nege, manje su efikasne kada se radi o prevenciji infekcije, a to znači da i vakcinisani mogu da se zaraze.
Italijanski Institut za zdravlje izdao je saopštenje u kojem piše da vakcine koje se koriste u Italiji štite 82 odsto od infekcije sa simptomima. Takođe, i osobe koje su se vakcinisale, iako se retko dešava, mogu da šire zarazu pogađajući na taj način ranjiviji deo populacije čiji imunitet lošije reaguje na vakcinu, kao i nevakcinisane koji vrlo često naseljavaju jedan predeo ili zemlju u kojoj virus lakše cirkuliše.
Doktor Preljasko kaže da se ne zna ni koliko je trajanje imuniteta koji može opasti tokom vremena, kao i činjenica da se vakcine nisu podelile ravnomerno u svetu tj. bogate zemlje ih imaju i previše, a siromašne nedovoljno.
Kolektivni imunitet nemoguć bez obzira na broj vakcinisanih
Ser Endrju Polard, jedan od naučnika koji je učestvovao u pronalasku vakcine AstraZeneka, izjavio je da nikada nećemo dostići kolektivni imunitet bez obzira na veliki broj vakcinisanih jer korona virus nije kao virus ospica.
"Ako je 95 odsto populacije vakcinisano protiv ospica, virus neće moći da se širi dalje. To je statički imunitet - zaštićeni ste doživotno i cirkulacija virusa je blokirana. Ali, delta soj je u stanju da inficira i vakcinisane osobe i na taj način se stvara imunitet koji ima rok trajanja, tako da ne postoji ništa što može zaista da spreči širenje infekcije", kaže Polard.
Postoji još jedan razlog zašto je, prema mišljenju naučnika, nemoguće iskoreniti kovid. Jedina infekcija koja je iskorenjena su velike boginje, a to je bilo moguće zahvaljujući odličnoj vakcini i činjenici da su ljudi jedini sisari koji su prirodno podložni virusu velikih boginja. Sa druge strane, mnoge životinje poput mačaka, gorila, šišmiša mogu da se zaraze virusom.
Po članku objavljenom u naučnom časopisu Nature u februaru ove godine, čak 90 odsto naučnika smatra da će virus postati endemski, poput virusa gripa koji stalno cirkuliše među stanovništvom, a koji dostiže vrhunac u određeno doba godine.
Кada će kovid postati endemski
Кada virus postane endemski, baš poput četiri virusa koji uzrokuju prehladu, situacija će biti manje problematična ne samo zato što se virus promenio, već zato što više neće biti nov i osobe neće više biti toliko imunološki slabe.
Određeni broj naučnika smatra da kada kovid postane endemski, primarno izlaganje virusu će se dešavati u detinjstvu, a bolest će biti slaba i bez simptoma. Naučnici smatraju da će se to desiti za dve do tri godine.
Na pitanje mnogih zašto je onda važno da se vakciniše što veći broj ljudi, profesor Preljasko kaže da će tako virus manje cirkulisati – vakcinisani će imati određenu zaštitu, a čak i ako se zaraze, imuni sistem će bolest držati pod kontrolom.
Iako neće biti dostignut kolektivni imunitet, doći će do stvaranja masovnog imuniteta koji je dovoljan da nam omogući da se vratimo normalnom životu kontrolišući, ako ne infekciju, onda težak oblik bolesti zahvaljujući i novim terapijama.
Matematičar i epidemiolog Adam Кučarski iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, napisao je na svom Twitteru da ćemo možda moći da pričamo o kolektivnom imunitetu kada više od 90 posto ljudske populacije bude vakcinisano.
