Kad ste poslednji put bili stvarno srećni? I da li ste sigurni da biste u ovom trenutku umeli da prepoznate taj osećaj? O sreći i "sitnicama" koje nam mogu pomoći da je dosegnemo razgovarali smo sa psihologom-psihoterapeutom Bojanom Grbović.
Filozofija i psihologija samo su neke od nauka koje, između ostalog, pokušavaju da "objasne" sreću.
Više od jednostavnog dobrog raspoloženja, sreća je, recimo, stanje koje podrazumeva da živimo dobar život. Život koji ima neki smisao.
A uprkos tome, u određenim životnim fazama mnogi od nas biće u zabludi, misleći da sreća dolazi kad postignemo određene ciljeve, da imamo dobar posao sa još boljom platom recimo. Automobil koji smo sanjali u mladosti, stan ili kuću na određenoj lokaciji, partnera na kojem će nam drugi zavideti.
Ako ste iskreni, verovatno ćete se prisetiti i sebe iz neke od ovih ili sličnih faza. Znate ono… "samo da se upišem na fakultet", "samo da diplomiram", "samo da upoznam onog pravog/onu pravu", "samo da…" (dopišite sami), i biću srećan/srećna.
S druge strane, ljudi se prilično lako prilagođavaju na promene. Na promenu uslova nabolje, naviknemo se još lakše, i onda se jednog jutra probudimo i shvatimo da je sve tu - diploma, posao, plata (ili šta god da je ono što ste mislili da vam nedostaje da biste bili srećni), samo ste ponovo nekako prazni iznutra.
I zato imate toliko (sa strane gledano) prilično uspešnih ljudi koji piju lekove za smirenje, ili su u depresiji, ili je kao sve OK, ali iz "nekog razloga" pate od nesanice mesecima, pa i godinama…
Zašto? Zato što stvari koje ljudi tako često povezuju sa srećom u najvećem broju slučajeva ne donose unutrašnje ispunjenje. Niti životu udahnjuju smisao. A ako živite život koji nije "vaš", teško da ćete ikada moći da budete srećni. Uspešni? Naravno. Dobro plaćeni? Moguće. Ali srećni… To je već pod znakom pitanja.
Ako se i vi, kao većina ljudi u ovo doba godine, oko praznika preispitujete, "podvlačite crtu" i pitate se da li bi nešto trebalo da promenite, ili obećavate sebi da ćete ove godine ispraviti sve "greške" koje ste pravili u prethodnoj, možda će vam naš razgovor sa Bojanom Grbović, psihologom i geštalt psihoterapeutom pomoći da konačno "uklopite" taj delić slagalice koji vam nedostaje.
Da napravite prvi korak ka unutrašnjoj promeni koja će vam pomoći da budete stvarno srećni, jer (koliko god izlizano zvučalo) sreća uvek počinje - u nama.
"Sreća je emocija koja je bazirana na pozitivnom životnom iskustvu, povezana sa našim ličnim doživljajem sveta. I u ljudskoj je prirodi da traga za srećom i smislom života", kaže Bojana Grbović.
Heodnistička uživanja koja smo gore pominjali - novac, statusni simboli, hrana, piće i slično su univerzalna i trenutna zadovoljenja nekih potreba, koja mogu imati obeležja lažnog osećaja sreće. Pa kako onda da prepoznamo sreću?
"Mi prepoznajemo i umemo da opišemo kad smo srećni jer se tada aktiviraju određeni neurotransmiteri koji nam podižu raspoloženje i čine da se osećamo dobro u svojoj koži.
Ali, da bi osoba bila zadovoljna svojim životom, trebalo bi da svoje misli usmerava na pozitivne emocije koje su povezane sa prošlošću, da neguje zahvalnost, da nauči da oprosti.
Istovremeno, treba graditi osnovu za pozitivne emocije u budućnosti, tako što ćemo gajiti optimizam i nadu, ali ono što je najvažnije je da nam u sadašnjosti misli budu pozitivno usmerene kroz svesnost, odnosno racionalnost i uživanje", savetuje psihoterapeut Bojana Grbović.
Racionalnost je jedan od preduslova za dobro mentalno zdravlje, a s njom pod ruku ide i savet da život treba da živimo sada, u ovom trenutku. Često se dešava da nas neka čežnja za lepim vremenima iz prošlosti sprečava da uživamo u životu sada, na sličan način kao što to čine i neki megalomanski planovi za budućnost.
"Jako je važno živeti u sadašnjosti, dajući i primajući ljubav. Da bismo to mogli da izvedemo, potrebno je da pravimo selekciju u moru informacija kojima smo bombardovani, da svesno biramo da budemo okruženi ljudima koje volimo, koji pozitivno utiču na naše raspoloženje, u čijem društvu postajemo bolji.
Osim toga, važno je da svako od nas ima realne želje. Da postavlja sebi realne ciljeve koji su kratkoročni i ostvarivi", savetuje psiholog.
Ovo ne znači da treba da se zadovoljite "manjim". Naprotiv. Ovo znači da nikad ne treba da odustanete od svojih snova, ali da njihovom ostvarivanju treba da pristupite racionalno.
"Ispunjenje kratkoročnih ciljeva daje nam osećaj unutrašnjeg zadovoljstva, neguje našu svest o sopstvenoj vrednosti."
Mir donosi samo jedno
Ovde je važno napomenuti još jednu "sitnicu" koju ljudi često zaborave... Potpuni spokoj, onaj osećaj kad ste iznutra mirni "kao jezerska voda" doneće vam samo život u skladu sa vašim sopstvenim očekivanjima. Vašim sopstvenim vrednostima.
Onog trenutka kad skrenete na "trebalo bi da", "moram da" i "šta će reći ... (dopišite sami)" kolosek, nikakav materijalni dobitak, nikakvo društveno napredovanje neće uspeti da pritaji unutrašnji nemir.
"Treba da težimo ostvarivanju sopstvenih ciljeva, ne onih koji će zadovoljiti očekivanja drugih ljudi. Ako vam život prolazi u zadovoljenju tuđih želja, potreba i očekivanja, vremenom ćete postati isfrustrirani zbog tog osećaja dubokog unutrašnjeg nezadovoljstva", kaže Bojana Grbović.
Prvi korak na tom putu je da svoje emocije naučite da prepoznajte, a stvari da počnete da nazivate pravim imenom.
Sasvim je OK da kažete "ne". Ljudima koji vas vole, baš kao i onima koji vam nisu bliski. Ako za nešto niste raspoloženi, prosto - odbijte da učestvujete. Ako se sa nečim ne slažete - recite to.
Vežbajte, kad god vam se ukaže prilika. Sledeći put kad vas neko pozove u goste, a vi ste planirali mirno veče kod kuće, uz knjigu ili omiljenu seriju, zahvalite se na pozivu i recite da nećete doći. Ljubazno. I odlučno. I ostanite pri tome.
Ovo jeste sitnica, ali to je vaš život. Vi ste "nadležna osoba". Vi "upravljate".
"Očuvanje zdravorazumskog mišljenja igra ključnu ulogu u našem životu. Preuzimanje inicijative značajno utiče na našu sposobnost da upravljamo emocijama i svojim životom. Menjajući način mišljenja, kreiramo i stvaramo nove mogućnosti i prilike koje nam potvrđuju da se krećemo u pozitivnom smeru", objašnjava sagovornica našeg portala.
Vaš unutrašnji osećaj zadovoljstva je jedino merilo sreće.
"Čovek treba konstantno da radi na sebi, kako bi psihološki opstao u različitim kontekstima življenja, sačuvao svoje mentalno zdravlje, ostao emotivno stabilan i živeo u blagostanju.
Naše misli, emocije i raspoloženje utiču na radnu produktivnost koja je naš najveći prokretač. Takođe, život nam daje određene mogućnosti i alternative u odlučivanju u kom pravcu ćemo se kretati.
Ukoliko na život gledate kao na problem, vi ćete svuda videti probleme i nećete uspevati da ih na konstruktivan način rešavate", kaže Bojana Grbović.
Ovo naravno ne znači da je dovoljno da sedite i ponavljate sebi "biće sve u redu".
Potrebno je da misli usredsredite na neku aktivnost koja vas inspiriše, koja vas motiviše i integriše ka određenim ciljevima.
To je ono što će vam pomoći da potvrdite sliku o sebi i svest o sopstvenoj vrednosti.
"Svet je takav kakav jeste, i mi ga ne možemo menjati. Ali, možemo da menjamo sebe i način na koji ćemo se tom svetu prilagoditi. Jako je važno da budemo fleksibilni, i da okolnosti življenja prihvatimo u datom kontekstu.
Svaka životna kriza može biti i šansa ako je posmatrate kao test sopstvene izdržljivosti i snage da 'gurate napred'. Fokusirajte se na donošenje odluka i rešavanje problema korak po korak, dan po dan. I pokušajte da ne odlažete obaveze.
Napravite dnevni plan, i pridržavajte ga se. U suprotnom, može vam se javiti osećaj krivice, a zbog stresnih situacija može doći i do smanjenja produktivnosti.
Pokušajte da pronađete inspiraciju u pozitivnom, dinamičnom prihvatanju života. Slušajte muziku koju volite, jer je naučno dokazano da utiče na stanje našeg uma, moždanu aktivnost, raspoloženje i zdravlje, naučite da dišete pravilno, hranite se kako treba, šetajte se svakog dana i otkrivajte sopstvene skrivene talente, možda sami sebe iznenadite. I postarajte se da bar neko vreme tokom dana posvetite sebi, radeći stvari u kojima uživate", savetuje Bojana Grbović.
