Kult sreće ne radi. Prema jednom istraživanju, među sedam najdepresivnijih zemalja na svetu ubraja se čak pet veoma društveno i tehnološki razvijenih, u kojma vlada imperativ sreće.
Otkriveno je da opšta težnja da se tuga ne priznaje, prouzrokuje osećaj usamljenosti – onda kada ljudima stvari ne idu od ruke. Uprkos svim postovima na društvenim mrežama koji vas teraju da se usredsredite na sopstvenu sreću, jasno je da tu postoji problem. Ono što pritom iznenađuje, ključ za pronalaženje stvarne sreće mogao bi biti upravo prestanak potrage za njom.
Američki psiholozi su otkrili da oni koji je non-stop jure, često osećaju pritisak jer stalno moraju da budu vedri, a onda počinju da krive sami sebe kada nisu zadovoljni. A ako mislite da vam novac može kupiti sreću, opet se varate. Istraživači su otkrili da svaka zarada veća od 80.000 dolara godišnje (pričamo o skupom, razvijenom svetu) samo dodatno podstiče stres 2. Umesto potere za srećom, psihijatar dr Pol Meklaren zagovara poteru za dobrim mentalnim zdravljem.
Njegov argument je to što, kad nam je psiha u formi, možemo da se nosimo i sa svim dobrim i lošim u životu, jer sreća ne može da postoji bez tuge i obratno. Ukratko, dobro je osećati se popišano. Neprekidna, euforična ushićenost u stvari bi bila razarajuća – i onemogućila bi nam različite emocionalne reakcije koje nas čine ljudima. Naši padovi, iako bolni, imaju svoju svrhu. Plač je početak procesa oporavka 3, a čak je i umereni stres pokazao evolucijski značaj.
Dugoročno zadovoljstvo je stvar ravnoteže, pa nemojte verovati u sve te večite osmehe koje vidite na Instagramu. Mnogi istraživači su saglasni sa principom 90/10, koji 10 odsto razloga za sreću pronalazi u okolnostima, a 90 odsto u vašoj reakciji. Prema tome, prihvatajte ono što vam se dešava. Pustite ono što ne možete da promenite, ostanite u kontaktu s drugima i kupujte iskustva umesto stvari – to bi vaš osmeh moglo učiniti manje usiljenim.
Prihvatanje lošeg raspoloženja može ublažiti njegov loš uticaj na telesno i duševno zdravlje. Istraživanje objavljeno u publikaciji Emocija otkriva da ljudi koji su u stanju da prihvate svoja loša osećanja, umesto da ih ignorišu, izbegavaju njihov štetni uticaj i praktično bivaju zaštićeni. A prema studiji iz Eksperimentalne i socijalne psihologije, loše raspoloženje poboljšava pamćenje i sposobnost za zapažanje detalja, čineći vas otpornim na ometanje pažnje. Evo jedne korisne nove reči za vas: sisu.
To je finski izraz za psihološku snagu koja vam omogućuje da savladate ekstremne izazove. Sisu vas podstiče da posegnete za zalihama svoje odlučnosti – što je mnogo zdravija reakcija od osećaja krivice zato što niste srećni – i vodi dugoročnom životnom zadovoljstvu. Pomoći će vam da ojačate kičmu umesto šminke.
