Način na koji posmatramo svet utiče na naše kognitivne funkcije.
"Kakve su ti misli, takav ti je život", izreka oca Tadeja jedna je od najinspirativnijih i najčešće citiranih u Srbiji.
Koliko naše stav i razmišljanje mogu da oblikuju naš život potvrđuju brojne psihološke studije. Znamo da pozitivne misli podstiču lučenje horomona sreće, poboljšavaju zdravlje srca, a negativne... Pa, kao što im i sam naziv kaže, ne donose nam ništa dobro.
Najnovija studija britanskih naučnika pokazala je da negativno razmišljanje kod osoba u zrelim godinama, može da dovede do pada kognitivnih funkcija, odnosno do demencije.
Ustanovljeno je da dolazi do većeg taloženja štetnih proteina koji se smatraju odgovornim za razvoj Alchajmerove bolesti, prenosi "The Independent".
"Verujemo da učestalo negativno razmišljanje može predstavljati novi faktor rizika za razvoj demencije", izjavila je dr Natali Merčant, naučnica na čelu ovog istraživačkog tima sa londonskog Univerzitetskog koledža.
Naučnici su analizirali i pet karakternih osobina i njihovu povezanost s stanjima povezanim sa gubitkom memorije, a koja se nazivaju sindromom motoričko kognitivnog rizika (MCR) i sindromom blagog kognitivnog poremećaja (MCI). MCR često uzrokuje usporavanje brzine hoda, ali i slabljenje kognitivnih funkcija, dok MCI uzrokuje blagi, ali primetan pad u kognitivnim sposobnostima, uključujući pamćenje i obavljanje zadataka.
Karakterne osobine koje su analizirali su: neurotičnost, esktrovertnost, savesnost, srdačnost i otvorenost.
Zaključak do kojeg su došli jeste da neurotičnost povećava rizik od demencije, a otvorenost je smanjuje.
