Morali smo da se pridržavamo određenih mera - nekih još uvek moramo - da bismo zaštitili fizičko zdravlje, ali se sve to neminovno odrazilo na naše mentalno zdravlje...
Mere socijalne distance i ograničenog kretanja ostavile su traga na psihičko zdravlje svih, pa i zdravih osoba, kaže specijalista kliničke psihologije Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS psihoterapeut Vesna Kostić.
Ona kaže da su mere zabrane kretanja, socijalne distance, karantina, samoizolacije, uticale na strukturu ličnosti i mentalno funkcionisanje svih, izazivajući bes, ljutnju, anksioznost, depresiju i tugu kao najčešće emotivne reakcije.
"Ovo je za sve bila vrlo stresna situacija i traumatičan period. Svi smo prošli emotivne bure tokom ove krize, niko nije ostao neokrnjen", kaže Kostić za Tanjug.
Ističe da je epidemija korona virusa bila izazov i za mlade i za stare i da je svima promenila način života.
"Mladi su po 80 sati bili zatvoreni sa svojim porodicama, najmlađi su izgubili svakodnevnu rutinu kojoj žele da se vrate. Svako se u zavisnosti od mentalnih kapaciteta i strukture ličnosti, prilagođavao ili suprotstavljao situaciji", navodi Kostić.
Kod zdravih osoba vanredno stanje i uvedene mere uticale su, pre svega, na kognitivne funkcije, ispoljavajući se kroz slabije pamćenje, pad koncentracije, negativne misli, a mnogi su se suočavali sa "teškim emocijama" - strahom od gubitka zdravlja, ekonomske egzistencije, neizvesne budućnosti.
Takva osećanja, upozorava Kostić, neće potpuno nestati ni kada se ukine vanredno stanje.
"Mnogi, na primer, sada razmišljaju o vakcini protiv korona virusa i da li će biti obavezna, kada će proći ova pošast, šta dalje da rade? To su misli koje ne donose ništa dobro, a izazivaju nezdrave emocionalne reakcije", objašnjava Kostić.
Napominje da su u narednom periodu "svi pred testom odgovornosti" i i da je važno kako ćemo se ponašati po ukidanju vanrednog stanja i da li ćemo uvažavati preporuke zdravstvene struke.
Svima koji se suočvaju sa anksioznošću ili osećaju bes, ljutnju ili krivicu savetuje da potraže pomoć psihoterapeuta kako bi redukovali strahove i nezdrave emocije.
"Neki će moći sami da to prevaziđu i nastave dalje, ali ima i onih koji nemaju kapacitet za to", napominje Kostić.
Dodaje da povratak normalnom životu podrazumeva postavljajanje prioriteta i realnih ciljeva.
"Odlazak na more, na primer, u ovom trenutku ne treba planirati. Strpljenje je bilo glavno oružje u periodu epidemije, a ostaje i po ukidanju vanrednog stanja. Vraćanje svakodnevnim aktivnostima i uobičajenim navikama kao što je šoping, treba da ide korak po korak", kaže Kostić.
Ona smatra da smo se kao nacija "dobro držali" u krizi izazvanoj epidemijom korona virusa, a posebno stariji koje je pohvalila za poštovanje svih propisanih mera.
"Čini mi se da su, bez obzira na sve, oni najzadovoljniji jer imaju osećaj da se neko brinuo za njih i da su sve mere uvedene da bi se oni sačuvali i zaštitili od ove pošasti", kaže Kostić.
