Koža ne samo da "skuplja stres", već je često i prvo mesto na kojem se on "pokaže". Evo šta sve može da se "pročita" iz stanja vaše kože.
Koža je najveći organ našeg tela, a nedavna istraživanja potvrdila su da se ona ponaša istovremeno kao mesto koje "prima" prvi udar stresa, ali i kao mesto "odgovora" na stres. Drugim rečima, ne samo da vaša koža oseća stres, već u velikom broju slučajeva i reaguje prva, najčešće nekom formom zapaljenskog procesa.
Iako uzroke i posledice zdravstvenih problema nije uvek lako ustanoviti, naučno je dokazano da kod mnogih osoba stres i drugi psihološki faktori mogu da budu "okidač" za pojedina dermatološka stanja, ili da pogoršaju probleme koji su već prisutni.
Povezanost između stresa i početka ili pogoršanja različitih kožnih bolesti bila je povod za istraživanje o tome kako koža i mozak komuniciraju međusobno. Koža na stres reaguje aktiviranjem endokrinog i imunog sistema, a hroničan stres može imati ozbiljne posledice po zdravlje naše kože, između ostalog.
U koži se nalaze znojne žlezde, krvni sudovi, nervni završeci i ćelije koje kontrolišu naš imuni i nervni sistem. A na oba vrlo često i vrlo dramatično utiče naše mentalno zdravlje.
Često stres nije glavni krivac. Kad smo pod stresom, ili se javi anksioznost, telo luči kortizol. To je hormon koji telu pomaže da se nosi sa stresom, ali kad je nivo ovog hormona konstantno povišen, može da napravi "haos" sa kožom.
Stres, anksioznost, depresija i druga mentalna stanja mogu da budu (skriveni) uzrok mnogih dermatoloških problema, kao što su na primer hiperhidroza, akne ili psorijaza.
Hiperhidroza
Hiperhidroza je stanje prekomernog, nekontrolisanog znojenja, koje nije posledica spoljašnje ili telesne temperature, niti fizičke aktivnosti. Procenjuje se da 7,8 miliona osoba, ili 2,8 odsto ukupne svetske populacije pati od hiperhidroze. Od ukupnog broja, 50,8 odsto (četiri miliona) pati od aksilarne hiperhidroze, ili prekomernog znojenja pazuha. Sedam od deset osoba koje pate od ovog stanja garderobu mora da promeni dva ili više puta u toku dana.
Ovo stanje značajno utiče na fizičko i mentalno zdravlje osobe, kao i na njen društveni život. Istraživanja rađena ranije ove godine dokazala su da postoji veza između hiperhidroze i povišenog rizika od depresije. Depresiji su naročito sklone osobe koje pate od izraženih oblika hiperhidroze.
Pročitajte: Kada je znojenje medicinski problem
Akne
Akne su često stanje kože koje će većinu populacije "pogoditi" u nekom trenutku u životu. Akne se pojavljuju kada folikuli dlake i lojne žlezde postaju zapušeni i upaljeni. Problem se najčešće javlja da licu, vratu, leđima ili grudima, odnosno u regijama u kojima su lojne žlezde najveće i najaktivnije.
Stres i anksioznost mogu da izazovu hronične zapaljenske procese u telu, a skokovi kortizola koji se dešavaju kad smo pod stresom podstiču lojne žlezde da luče više gustih, lepljivih masnoća, za koje se onda lepe mrtve ćelije kože, i vrlo brzo pore su blokirane, a to mesto upaljeno i javlja se problem. Stres podstiče i razmnožavanje štetnih bakterija, jer nam slabi imunitet, čime se stvara idealno okruženje za nastanak akni.
Pročitajte: Najbolji prirodni lek za akne
Psorijaza
Psorijaza je autoimuna, sistemska bolest koja pogađa oko tri odsto populacije, koja se može javiti i u ranom detinjstvu, ali se najčešće ispoljava između 30. i 50. godine života.
Manifestuje se promenama na koži, zadebljanim, crvenim "flekama" koje su prekrivene beličastim, debelim ljuspicama, koje su kod manjeg broja pacijenata praćene i svrabom.
U težim slučajevima, ove promene mogu zahvatiti i čitavo lice, ili velike površine na telu.
Ova bolest nije smrtonosna, ali može da bude toliko teška za pacijente, da za njih život nema ni približnu vrednost kao pre razvoja bolesti, i to u meri da nije retkost da pomišljaju i na samoubistvo.
Zbog promena koje su vidljive i upadljive, oboleli od psorijaze se suočavaju sa problemima i u svakodnevnom životu. Svaki peti pacijent je stigmatizovan i izopšten iz društva u manjoj ili većoj meri, zbog psorijaze.
Osobe obolele od psorijaze izložene su većoj opasnosti od pojave depresije (za 39 odsto) i anksioznosti (za 31 odsto) u odnosnu na osobe koje nemaju ovaj zdravstveni problem.
