Psiholog dr Stefan Polter objasnio je da postoji pet tipova majki i razjasnio kako to utiče na njihovu decu.
Mama perfekcionista
Reč je o majkama koje vole da imaju kontrolu nad svim, koje se plaše svega i vrlo su anksiozne. Zbog toga su njihova deca veoma samokritična, imaju utisak da nisu dovoljno vredna i prilično su emocionalno prazna.
Ono što je dobro je da deca ovakvih majki postaju veoma odgovorna, kasnije su posvećena u vezama i ljudi se na njih mogu osloniti. Cene rad i veoma su uporna.
Ipak, loša strana je to što su im mišljenja drugih ljudi uvek važnija od sopstvenog i često imaju utisak da ih čitav svet posmatra i osuđuje.
Nepredvidiva mama
Anksiozna, ljuta i preterano emocionalna, ova majka često bude preplavljena emocijama, tako da i njeno ponašanje prema detetu zavisi isključivo od njenog raspoloženja. Dr Polter kaže da je ovaj tip majki najhaotičniji.
Ona pravi probleme, prepreke i krize u svom umu, kroz emocije u vezama i sve to prenosi na decu.
Dobra strana svega je što su deca koju odgajaju ovakve majke vrlo saosećajna prema drugima. Umeju da motivišu druge, da pruže emocionalnu podršku bliskim ljudima.
Sa druge strane, to što odrastaju pored osobe sa čijim emocionalnim problemima moraju stalno da se suočavaju, može da dovede do toga da postanu ljuti, anksiozni ili depresivni. Rano nauče da "čitaju" ljude i situacije, kako bi mogli da se nose sa emocijama drugih ljudi.
Mama najbolja prijateljica
Ona uživa u tome da svoju decu tretira kao sebi jednake, kako bi izbegla odgovornost postavljanja granica. Ova majka veruje da bi se njen život promenio na gore kada bi u potpunosti prihvatila sve što donosi majčinstvo, zato izbegava tu ulogu.
Umesto toga, prema detetu ili deci se ponaša kao drugarica, zbog čega mališan(i) nema pravu majčinsu figuru u životu.
"U ovom slučaju, emocionalne potrebe majke su toliko izražene, da ona očekuje od deteta da ih ispuni", kaže dr Polter.
Deca koju odgajaju mame "najbolje prijateljice" razumeju da je potrebno postaviti granice u svim međuljudskim odnosima, a zbog toga što nisu imali pravu majčinsku figuru, često jako rano nauče da preuzimaju odgovornost na sebe kao da su odrasli.
Ono što nije dobro je da ova deca mogu da se osećaju zanemareno ili da se plaše odbijanja. Mogu da imaju probleme i kasnije u vezama, gde se osećaju nedovoljno voljeno i cenjeno.
"Prvo ja" mama
Dr Polter kaže da je ovo najrasprostranjeniji tip majki, koje nisu sposobne da svoju decu vide kao odvojenu ličnost, već su fokusirane samo na sebe i vrlo su nesigurne. Njihova deca u najranijem uzrastu shvataju da je njihova uloga samo da pomognu mami da "zablista".
Dobra strana ovakvog odrastanja je to što deca postaju odlična u podržavanju drugih ljudi, razvijaju dobru intuiciju, razumeju sve vrste međuljudskih odnosa. Vrlo su odani, znaju da i drugi ljudi imaju svoje potrebe i dobri su u rešavanju problema.
Loša strana je to što uvek sumnjaju u svoju sposobnost da donose odluke, teško im je da veruju sopstvenim osećanjiam jer su naučeni da je mamino mišljenje uvek najbitnije.
Kompletna mama
Ovaj ideal dostiže samo oko deset odsto majki, tvrdi psiholog. Reč je o mami koja kombinuje najbolje elemente prethodna četiri tipa majki. Ona je emocionalno stabilna, shvata da je njeno dete zasebna ličnost i pomaže mu da polako postane nezavisno.
Naravno, ni ona nije savršena, ali bez obzira na sve emocionalne okolnosti, ona je potpuno posvećena majčinstvu – uprkos svim obavezama koje ima izvan kuće.
Deca ovakvih majki se osećaju voljeno i razumeju da mogu ponekad da rizikuju, da prihvate promene i da iniciraju veze bez straha od odbijanja.
Takođe, umeju da cene druge ljude, a cene i činjenicu da svako ima svoju perspektivu. Dobro se snalaze sa raznim izazovima koje prolaze na putu do osamostaljenja i nisu emocionalno "upleteni" sa majkom.
