Slezina, bubrezi... i još nekoliko organa bez kojih može da se živi normalno.
Ljudsko telo je zadivljujuće otporno. Recimo, svaki put kad dobrovoljno date krv, izgubite oko 3,4 triliona (trilion je 'milion miliona') crvenih krvnih zrnaca, ali vaše telo ih brzo nadoknadi.
Možete čak da ostanete bez velikih delova vitalnih organa i da preživite. Na primer, ljudi mogu da žive relativno normalne živote sa samo polovinom mozga. Drugi organi mogu biti i u celosti odstranjeni, a da to ne ostavi preveliki uticaj na vaš život.
Evo nekih organa bez kojih se može:
Slezina
Slezina se nalazi na levoj strani abdomena, pod rebrima, usmerena ka leđima. Najčešće se odstranjuje zbog povreda, a pošto je blizu rebara, strada relativno često kod abdominalnih trauma. Okružuje je "kapsula" od tkiva koje je nalik na papir, tako da se lako "cepa" i krv počinje da otiče iz povređene slezine, a ako se to ne otkrije na vreme, opasno je po život.
Kad pogledate slezinu izbliza, primećuju se dve boje. Tamnocrvena i mali "džepovi" bele, a to odgovara i funkciji tih delova. Crveni delovi služe za čuvanje i reciklažu crvenih krvnih zrnaca, dok su beli "skladište" belih krvnih zrnaca i trombocita.
Bez slezine može da se živi normalno, pošto nakon odstranjivanja ovog organa njegove funkcije vezane za crvena krvna zrnca preuzima jetra, a one koje se tiču belih krvnih zrnaca i imuniteta generalno, preuzima limfno tkivo, prenosi IFL Science.
Želudac
Želudac može biti odstranjen u slučajevima kancera i teških povreda. Ako do toga dođe, hirurzi naprave "bajpas" i povežu jednjak sa tankim crevom.
Pacijenti, naravno, kasnije moraju strogo da se pridržavaju specifičnog načina ishrane, što znači da hrana koju uzimaju mora biti u obliku koji organizam može da svari u tankom crevu.
Ukratko, tečna ili polutečna hrana je sve što im je dozvoljeno.
Reproduktivni organi
Preciznije, testisi kod muškaraca, jajnici kod žena. Ukoliko se hirurški odstrani jedan testis ili jedan jajnik, osoba i dalje može da ima decu, prirodnim putem. Ipak, ukoliko se zbog tumora ili teških povreda odstrane oba testisa ili oba jajnika, onda više potomstvo prirodnim putem nije moguće.
Ako se ženi odstrani i materica, zbog raka ili teške povrede, menstrualni ciklus biće zaustavljen.
Odstranjivanje jajnika ne utiče na životni vek, dok odstranjivanje testisa, prema nekim istraživanjima, ponekad čak i produžava žvot muškarca.
Debelo crevo
Debelo crevo dugo je oko metar i po, i njegova uloga u organiznu je da apsorbuje vodu i sabija feces pre izlaska iz tela. Najčešći uzrok odstranjivanja delova ili celog debelog creva je kancer.
Nakon takvih intervencija, pacijenti se obično oporave sasvim kako treba, ali se, u zavisnosti od toga koliki je deo debelog creva odstranjen, i koji deo je odstranjen, ponekad može desiti da je za defekaciju neophodna stoma - otvor na stomaku, kroz koji se izmet izbacuje u specijalnu vrećicu.
Žučna kesa
Ovaj organ nalazi se pored jetre, u gornjem desnom delu abdomena. U njoj se skladišti žuč, koju proizvodi jetra i koja služi za razgradnju masti.
Kad creva "detektuju" masti, žuč dospeva u creva i pomaže u varenju tih masnoća.
Žučna kesa najčešće se odstranjuje zbog stvaranja kamenja. Ali, i ako do toga dođe, pacijenti mogu da žive bez drastičnih promena životnih navika.
Bubrezi
Osobe kojima je jedan bubreg odstranjen mogu da žive bez problema, jer imaju drugi bubreg (koji nam u stvari služi kao "rezerva").
Tehnički, moguće je živeti i bez oba bubrega, ali jako, jako teško.
Bubrezi filtriraju krv, zadržavaju ono što nam treba i izbacuju ono što organizmu ne treba. Kada pacijent zbog bolesti ili teških povreda ostane bez oba bubrega, jedino rešenje je dijaliza - višesatni postupak koji zamenjuje ulogu bubrega, na koji pacijent mora odlaziti redovno, nekoliko puta nedeljno.
Dijaliza je iscrpljujuća procedura, koja značajno skraćuje životni vek osobe o kojoj je reč.
Ukoliko pacijent započne dijalizu u '20. godinama, očekivani životni vek je 16 do 18 godina, ali ukoliko pacijent počne sa dijalizom u '60. očekivani životni vek je svega pet godina.
Slepo crevo
Ranije se verovalo da je slepo crevo beskorisno, ali nove naučne teorije kažu da ono služi kao "sigurna kuća" za dobre bakterije koje naseljavaju naša creva, tako da kad njihova ravnoteža bude poremećena zbog bolesti bakterije iz slepog creva mogu da pomognu da se obnovi njihov broj.
Ukoliko dođe do upale, slepo crevo se hirurški uklanja, ali oni koji su operisani potvrđuju da nisu primetili nikakvu razliku u životu pre i posle opreacije.
