Pravilo o "osam čaša vode" u toku dana toliko puta smo čuli ili pročitali, da ga više niko i ne dovodi u pitanje. A potpuno je pogrešno.
Novo istraživanje pokazalo je da pravilo o "osam čaša vode" u toku dana nije univerzalno i da je najpametnije držati se zdravog razuma i slušati sopstveni organizam.
Naučnici sa Instituta za medicinu Australije i sa Monaš univerziteta u Melburnu bavili su se ovim problemom, a njihovi rezultati pokazali su da je zapravo najbolji način da ostanete hidrirani - da slušate sopstveni organizam.
Naime, tokom istraživanja sprovedeni su eksperimenti koji su nedvosmisleno pokazali da je čovjeku koji je utolio žeđ vrlo teško da nastavi da guta tečnost. Detektovan je mehanizam koji reguliše unos tečnosti u organizam, i sprečava osobu da popije više vode nego što joj treba, što potvrđuje tezu da se dnevna potreba za tečnošću razlikuje od pojedinca do pojedinca, prenosi "Mirror".
Pravilo o "osam čaša vode dnevno" zapravo ne podržava nijedan naučni dokaz, tvrde naučnici. Nekim ljudima treba i više od toga, ali nekima treba i manje.
Tokom istraživanja koje je sprovedeno u Australiji, od ispitanika je zahtjevano da popiju veliku količinu vode neposredno nakon vježbanja, dakle u momentu kad su bili vrlo žedni, a zatim i kasnije tokom dana kad nisu osjećali veliku žeđ.
U oba slučaja trebalo je da ocijene koliko im je teško bilo da gutaju vodu. Ispostavilo se da je pijenje vode i tri puta teže u toku dana, kad ispitanici nisu bili naročito žedni, nego neposredno nakon fizičke aktivnosti.
"Utvrdili smo da je ispitanicima gutanje postalo naporno nakon što su nastavili da piju vodu a više nisu bili žedni. U stvari, ta količina vode bila je 'višak' za organizam i da bi uspjeli da popiju zadatu količinu, morali su da ulože određeni napor. To je samo potvrdilo našu pretpostavku da je refleks gutanja inhibiran nakon što pojedinac popije dovoljnu količinu vode. Važno je dakle, biti hidriran, ali je važno pri tome slušati sopstveni organizam. Preporuka o osam čaša vode u toku dana ne može se smatrati nečim što važi za sve", kaže dr Majkl Farel sa Monaš univerziteta u Melburnu.
