Sepsa - bolest koju je teško dijagnostifikovati

 Kada je reč o trovanju krvi, najvažniji su sati posle pojave prvih simptoma: ako se sepsa odmah dijagnostifikuje, mogućnost preživljavanja je 80 odsto. Već posle šest sati šanse su svega 30 odsto. Samo u Nemačkoj svake godine od sepse oboli 60.000 osoba, dok se na globalnom nivou taj broj procenjuje na osam miliona.

Slabljenje imuniteta

Sepsa ili trovanje krvi zapravo je jedan oblik infekcije. Uzročnici bolesti dolaze u krvotok i napadaju organe. Zdrav organizam se lako izbori sa tim napadima, ali kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kod starijih pacijenata ili onih koji su upravo imali tešku operaciju, stanje je drugačije. Posebno su osetljivi pacijenti koji se nalaze na nekom dugotrajnom tretmanu kao što je recimo hemoterapija.

Problem kod sepse je što uzročnik bolesti ne napada jedan organ, nego se preko krvotoka proširi čitavim telom. "Najteže je prepoznati taj prelaz sa jednog organa ili područja na čitavo telo", rekao je za "Dojče vele" Frank Martin Brunkhorst sa univerzitetske klinike u Jeni. Taj stručnjak za sepsu opisuje kako je teško odmah prepoznati tragove nadolazećeg trovanja krvi. "U jednom trenutku je pacijent stabilan, samo s temperaturom, a potom ubrzo bunca i pada u komu. Potrebno je mnogo iskustva da bi se sepsa odmah prepoznala", kaže Brunkhorst, a mnogi lekari hitne pomoći ne raspolažu takvim iskustvom.

Psihičke sposobnosti opadaju

Osim telesnih tegoba, pacijenti koji su preživeli septički šok boluju i od psihičkih bolesti poput PTSP ili gubitka kognitivnih sposobnosti. "Mnoge pacijente možemo uporediti sa pacijentima koji boluju od Alchajmerove bolesti. Sumnjamo da sepsa napada i neke ćelije u mozgu", kaže Brunkhorst.

Kriva higijena

Dve trećine svih slučajeva sepse dogode se u nekoj bolnici. “Moderna medicina je u stanju da poboljša život. Ali, posle komplikovanih operacija često ostaju velike rane koje su idealno stanište za bakterije i uzročnike upala”, kaže Brunkhorst. On je svestan toga da se situacija sa higijenom mora poboljšati.

"Dvadeset odsto svih oboljenja sepse možemo sprečiti boljom higijenom", kaže taj stručnjak za sepsu. Pre svega je potrebno povećati stepen senzibilnosti kod medicinskog osoblja. Pomaže i redovno vakcinisanje protiv gripa. Ali onima koji su preživjeli sepsu najvažnija je dalja pomoć.