Od kako su stigli na evropsko tržište, zaslađivači na bazi stevije imaju sve veći broj poklonika.
Zaslađivači na bazi stevije u Evropskoj uniji odobreni su 2011. godine, a odnedavno se prodaju i u Srbiji.
Ovi zaslađivači su sve popularniji na tržištu dijetetskih proizvoda, jer ne povećavaju nivo glukoze u krvi, a kod kuvanja i pečenja na visokim temperaturama (do 200 stepeni) zadržavaju sladak ukus.
Na zapadnom tržištu zaslađivači na bazi stevije se mogu naći u raznim proizvodima kao što su jogurt, čokolada, čak i pivo.
Istraživanje tržišta je pokazalo da se između 2008. i 2012. povećao broj novih proizvoda baziranih na steviji za čak 400 odsto, piše Bi-Bi-Si.
Ukus stevije sličan je ukusu belog šećera, ali je od njega slađi čak 300 puta. Stevija je biljka koja se vekovima koristi kao zaslađivač u Paragvaju i Brazilu.
Britansko društvo nutricionista preporučuje upotrebu stevije, kao i ostalih zaslađivača u ishrani, ali bez obzira na njihove dobre strane, savetuju umerenu konzumaciju.
Interesantno je da je Američka agencija za hranu i lekove krajem osamdesetih pokrenula postupak zabrane upotrebe stevije kao zaslađivača, a spekulisalo se da je masovno korišćenje zaslađivača sprečavao lobi proizvođača šećera od šećerne trske.
U Srbiji je dozvoljena prodaja samo zaslađivača steviol glikozida sa 95 odsto čistoće, ali ne i korišćenje biljke ili osušenih listova.
