Za osobe koje pate od depresije nema ničeg beskorisnijeg od saveta poput: "trgni se, saberi se, potrudi se". Najvažnije je ovim osobama pomoći da dobiju odgovarajuću lekarsku pomoć.
Stručnjaci savetuju da bližnji uključe depresivnu osobu u razgovor i pažljivo je slušaju, da je pozovu u štenju, bioskop, ohrabre da se bavi aktivnostima koje su je nekada radovale...
Takođe, depresivnu osobu ne treba terati da preuzme previše zadataka, jer je im je potrebna zabava i društvo, a preveliki zahtevi samo mogu pojačati osećaj neuspeha.
Lekari upozoravaju da depresivne ljude ne treba optuživati za lenjost ili ih optuživati da se pretvaraju da su bolesni, a posebno ne treba očekivati da se sami "izvuku" iz depresije.
Inače, depresija - savremena bolest čovečanstva, kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija, do kraja ove decenije biće vodeći faktor obolevanja u razvijenim zemljama. U Srbiji su takođe, psihički poremećaji među vodećim zdravstvenim problemima.
S druge strane, dok se u svetu povećava broj onih koji zbog psihičkih problema odlaze u prevremenu penziju, u Srbiji se smanjuje.
U Srbiji su, do pre desetak godina, psihička oboljenja bila druga po ozbiljnosti - kod svake šeste osobe koja je otišla u invalidsku penziju, razlog su bile psihičke bolesti.
Danas, svaki deseti Srbin zbog duševnih poremećaja ode u prevremenu penziju, a razlog tome je povećanje broja kardiovaskularnih oboljenja i tumora, ali i promena propisa.
Najčešći duševni poremećaji koji dovode do potpunog gubitka radne i funkcionalne sposobnosti su teške depresije, bipolarni poremećaji, šizofrenija, poremećaji ličnosti, psihoze.
Stresovi, strepnja od neizvesnosti, gubitak posla ili nemogućnost zaposlenja, genetska predispozicija, najčešći su uzročnici depresije na koje niko ne može biti imun.
Prvi simptomi depresije najčešće su nesanica, uznemirenost, jutarnji umor, napetost, gubitak perspektive.
S obzirom na to da taj poremećaj upošte nije bezazlen, posetu lekaru ne bi trebalo odlagati.
