Najnovije studije pokazuju da su ugljeni hidrati, a ne masti, razlog zbog koga hrana goji. Evo spiska koji pokazuje šta goji manje, a šta više.
Dok proizvođači hrane vole da sakriju količinu ugljenih hidrata navodeći iznose po porciji (flaša od pola litra sadrži 2,5 porcije), većina ljudi konzumira ova pića po pakovanju. Pivo ima 11 grama ugljenih hidrata u pola litra, a koka kola 39 grama.
Ugljeni hidrati potiču iz biljaka, tako da je prirodno da ih sadrži i voće i povrće. U porciji od 100 grama pomorandža ima 12 grama, a banana 23 grama.
Prerađene žitarice su vrsta skroba koja nam mežu prvim pada napamet kada kažemo ugljeni hidrati. Porcija od 100 grama kuvanog bijelog pirinča sadrži 29 grama, a pahuljice čak 75 grama, piše "Mens helt".
Najčešće grickalice nisu ništa drugo do kombinacije različitih ugljenih hidrata. Ovo su neka od glavnih izvora (porcije od 100 grama): pomfrit (42 grama), kolač od pirinča (80 grama).
Neki kradom jedu po kockicu čokolade dnevno, dok drugi pojedu 100 grama odjednom. Ovo su iznosi ugljenih hidrata u nekim popularnim vrstama slatkiša (porcije od 100 grama): čokolada (54 grama); jedan snikers (60 grama).
Šećera ima i u slanim začinima, u sosu, supama iz kesice... Pogledajte kako stoje stvari sa namirnicama koje svakodnevno koristimo (porcije od 2 supene kašike): senf (0,4 grama); kečap (8 grama).
(MONDO)
