Na pitanje - zbog čega žene 21. vijeka padaju na loše momke, pokušala je da odgovori pobritanska književnica Adel Parks, autorka brojnih bestselera.
Tako je nastala knjiga "The State We're In", a glavni lik Din je loš ali neodoljiv mladić.
"Din je čovjek kog volim onako kako nikad nikoga nisam voljela. Potpuno je pogrešan za mene! Znam da će me tretirati loše, ali ne mogu da mu odolim. On je zvanično 'loš momak' i moj prvi", objasnila je Adel za britanski "Kosmo".
Istražujući za svoju novu knjigu, ona je utvrdila da među poznatima definitivno i zvanično, u "loše momke" mogu da se svrstaju Kolin Farel, Džerard Batler, Kanje Vest i princ Hari. S druge strane, u definitivno i zvanično "dobre momke" spadaju Kolin Firt, Met Dejmon, Vil Smit i princ Vilijam.
"Međutim", pita se Parksova, "Šta sve ne bismo dale baš za ovu prvu družinu?"
Ona je zaključila da se muškarci modernog doba dijele na ove dvije grupe. Žene maštaju da će dočekati ono - živjeli su srećno i zadovoljno do kraja života sa nekim dobrim momkom, ali nekako usput budu, često i po više puta, privučene od strane neodoljivih loših momaka.
Dok je stvarala lik Dina, Adel Parks je dugo pokušavala da utvrdi šta je to što čini momka "lošim". Prisjetila se sopstvenih iskustava sa tom vrstom frajera i pokušala da pronađe neki smisao. Zaključila je da su ovi muškarci bili ćudljivi i pomalo divlji. To su oni koji lažu, varaju i lome srca. Budući da postoje stabilni momci u ponudi, oni koji su odani zaštitnici i za koje dobijamo i mamin blagoslov, zašto nam puls ubrzavaju baš oni loši? Zašto?
Da raščistimo, muškarci koji su nasilni, kriminalci ili zavisnici nisu "loši momci" u ovom smislu o kome govorimo - oni su jednostavno loši. Zato se od takvih sklonite što prije!
Nije to naš loš momak, ne...
Naš loš momak odiše nesputanom muževnošću, samopouzdanjem i nezavisnošću, a to su dobro poznati i veoma, veoma opojni afrodizijaci. Ovaj momak ima neki opasan sjaj u očima koji nam govori da se on igra s pravilima, ispituje ih.
"O, da. On je nevolja, ali tako, tako izazovna!", piše Parksova.
Ona je primijetila da je čudno što inteligentna žena našeg vremena ne primjećuje tužnu istinu da loši momci ne predaju vlast u vezi tako lako – oni svoju moć zadržavaju upravo time što čvrsto drže sve konce u svojim rukama.
A svaka djevojka vjeruje – da, baš ja sam ta dovoljno posebna da ga natjera da se otvori i smekša.
"Kao da će nas to učiniti pobjednicima u nekom tajnom takmičenju koje se, u stvari, odvija samo u našim glavama", kaže književnica.
Ono što ih čini toliko neodoljivim je njihova sposobnost da spoje strastvenost i ležernost s neograničenim samopouzdanjem. Njihov način života je brz i neobičan, njihovi prijatelji su kul, oni naručuju piće za vas iako vas nisu pitali šta želite (i pogode!). A ženama koje su jake i nezavisne prija ovakav muškarac podjednako kao onima koje su nesigurnije.
Rutina je, zapravo, dosadna i veza s muškarcem kod kog se možete pouzdati samo na jednu stvar – paradoksalno, njegovu nepouzdanost, veoma je uzbudljiva.
Možda je ono što loši momci nude ventil, način da se pobjegne od odgovornosti i obaveza. S ovakvim muškarcima, neizostavno ćete izgubiti kontrolu ponekad.
(MONDO)
