U ljetnjem periodu, posebno kada su izuzetno visoke temperature, neophodno je biti oprezan prilikom kupovine, načina čuvanja i obrade namirnica.
Korišćenjem zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbjeduje se ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti, već i štiti zdravlje, rekla dr Vesna Pantić Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
"Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, imati samo blag crevni poremećaj, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije i poremećaja opšteg zdravstvenog stanja".
Ona je podsjetila da se iz jedne bakterije za sedam sati može razviti više od dva miliona bakterija pa prilikom kupovine treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe i odgovarajućem čuvanju namirnica.
Lakovarljive proizvode trebalo bi kupovati samo u radnjama gdje se oni čuvaju u rashladnim uredajima, pri čemu je važno provjeriti datum proizvodnje i rok upotrebe.
Mliječne proizvode, kao i živinsko meso treba kupovati na mliječnim pijacama koje imaju rashladne uređaje, a nikako na tezgama. Važno je i obratiti pažnju i na izgled, boju mesai miris mesa.
Kada je u pitanju čuvanje hrane u frižideru, kuvana hrana se može čuvati najduže pet dana, a ako neko želi duže neophodno je da se ona zamrzne odmah posle rashlađivanja.
U ljetnjem periodu ljekari preporučuju korišćenje što više voća i povrća, ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve...).
Tokom vrućine odrasle zdrave osobe treba da unose osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.
Svima se preporučuje da imaju redovne obroke - obavezan doručak, lagan ručak i večeru, dvije dnevne užine koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.
(Tanjug)
