Američki istraživači sa Oregonskog univerziteta medicine i nauke uspeli su da dobiju matične ćelije iz kloniranog ljudskog embriona, što je dugo očekivano postignuće kojim se otvara mogućnost novog načina lečenje bolesti kao što su Parkinsova, dijabetes i druge.
Matične ćelije mogu da se razviju u bilo koje telesne ćelije pa su stručnjaci zainteresovani da ih iskoriste za stvaranje tkiva kojima bi se lečile razne bolesti. Transplantiranjem tako dobijenog moždanog tkiva bi mogla da se leči Parkinsonova bolesti, a tkiva pankreasa dijabetes, izveštava AP.
Transplantirano tkivo, međutim, može da bude odbačeno pa su stručnjaci pre desetak godina predložili da se od matičnih ćelija razvije tkivo koje bi imalo DNK pacijenta, što bi se postiglo postupkom koji je nazvan "terapeutsko kloniranje".
Ukoliko se DNK pacijenta unese u ljudsku jajnu ćeliju, koja bi se potom razvijala do ranog embrionalnog statusa, matične ćelije tog embriona bi obezbedile tkivo za transplantaciju potpuno podudarno pacijentovom koje, teorijski gledano, njegov organizam ne bi odbacio.
Ova ideja je naišla na neke etičke prigovore, jer bi prikupljanje matičnih ćelija podrazumevalo uništavanje ljudskog embriona.
Naučnici već godinama pokušavaju da dobiju matične ćelije iz kloniranih ljudskih embriona, ali je problem bio u tome što su ti embrioni prestajali da se razvijaju pre nego što bi proizveli matične ćelije.
Jedan južnokorejski naučnik je 2004. objavio da je dobio matične ćelije iz kloniranog ljudskog embriona, ali se ispostavilo da je ta tvrdnja bila lažna.
Sada je tim iz Oregona, kojim je rukovodio Šuhrat Mitalipov, uspeo da dobije matične ćelije iz šest embriona nastalih iz doniranih jajnih ćelija. Dva od tih embriona su dobila DNK iz ćelija kože deteta s izvesnim genetskim poremećajem, dok su ostali dobili DNK iz ćelija kože fetusa.
Mitalipov ističe kako, na osnovu prethodnog rada na majmunima, veruje da se dotični embrioni ne bi mogli razviti u klonirane ljudske bebe, kao i da nije zainteresovan da to pokuša.
Dr. Džordž Deli, stručnjak za matične ćelije iz bostonske Dečije bolnice, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, njegove rezultate je okarakterisao kao "kamen međaš na veoma dugom putu" ka stvaranju tkiva za transplantaciju sa podudarnim DNK.
Dr. Deli napominje da naučnici sada treba da uporede ovaj pristup stvaranju matičnih ćelija sa drugom tehnikom, koja bazira na direktnom reprogramiranju ćelija krvi ili kože u supstitut embrionskih matičnih ćelija.
Ovaj pristup je tehnički jednostavniji i za njega nisu potrebni embrioni, ni doniranje jajnih ćelija pa je dočekan s velikim entuzijazmom kada je 2007. godine obelodanjen, a Japanac tvorac dotične tehnike je za to dostignuće prošle godine podelio Nobelovu nagradu.
Pokazalo se, međutim, da ovako dobijeni supstituti matičnih ćelija imaju neke molekularne razlike u odnosu na embrionske pa se postavilo pitanje da li mogu bezbedno da se koriste za lečenje pacijenata.
Dr. Deli smatra da bi stručnjaci generalno radije koristili tehniku reprogramiranja, osim ukoliko se "bez i trunke sumnje" ne dokaže da klonirani embrioni daju bolje matične ćelije za lečenje pacijenata.
Mitalipov ističe da bi se matične ćelije dobijene njegovom tehnikom mogle naročito dobro pokazati u lečenju obolelih od nekih retkih bolesti izazvanih mutacijama u genima mitohondrija, koje predstavljaju "ćelijske energane".
Za razliku od matičnih ćelija dobijenih reprogramiranjem, one dobijene od kloniranih ljudskih embriona bi mogle da opskrbe tkivo novim mitohondrijalnim genima, koji bi zamenili one defektne. Ti novi geni bi poticali iz jajne ćelije, objašnjava Mitalipov.
(Tanjug)
