Dok jedni uspeh mere satima provedenim u kancelariji, a drugi slobodom i postignutim rezultatima, istražujemo kako je "naporan rad" postao najkontroverzniji pojam savremenog tržišta rada.
Godinama je naporan rad bio univerzalan pojam. Međutim, promene na tržištu rada učinile su da ono što je nekima očigledno, drugima bude potpuno nerazumljivo. Zaposleni različitih generacija, od bumera do pripadnika generacije Z, danas imaju potpuno drugačija očekivanja od rada u punom radnom vremenu, njegove uloge u životu i onoga što bi on trebalo da im pruži.
Bumeri - kult 40-časovne radne nedelje
Za generaciju bejbi bumere (rođene između 1946. i 1964. godine), naporan rad značio je, pre svega, 40-časovnu radnu nedelju. Sve ispod te granice smatralo se nedovoljnim angažovanjem, čak i ako je to zahtevalo redovan prekovremeni rad.
Tačnost, lojalnost jednom poslodavcu i višegodišnji staž bili su sinonimi za profesionalizam. Napredovanje je bilo povezano sa godinama staža, a stabilan posao značio je predvidivost, pristojnu platu i paket beneficija. To je model na koji su bumeri navikli i koji im je i dalje teško da napuste.
Generacija X i milenijalci - računaju se rezultati, a ne sati
Sa odlaskom bumera u penziju, kormilo preuzimaju generacija X i milenijalci. Za njih je rad u punom radnom vremenu, pre svega, realizacija ciljeva i efikasnost, a ne fizičko prisustvo u kancelariji.
Generacija X (rođeni od 1965. do 1980. godine) koja je na tržište rada ušla u vreme ekonomske nesigurnosti, ceni samostalnost i kompetencije.
Milenijalci (rođeni od 1981. i 1996. godine) s druge strane, očekuju da rad ima smisao i da bude u skladu sa njihovim vrednostima i interesovanjima.
Za obe grupe, broj sati provedenih u kancelariji pada u drugi plan. Važniji su stabilan život, mogućnost razvoja i osećaj da njihov rad nešto znači.
Generacija Z - fleksibilnost i balans iznad svega
Najmlađa generacija na tržištu rada, Gen Z (rođeni između 1996. i 2012. godine) još jasnije se distancira od tradicionalnih modela. Za njih rad ne sme da dominira privatnim životom. Odrasli u digitalnom svetu, otvoreni za onlajn komunikaciju i fleksibilne oblike zaposlenja, očekuju da se posao prilagodi njihovom stilu života, a ne obrnuto.
Efikasnost i postizanje ciljeva vrede više od broja odrađenih sati. Gen Z ne namerava da se žrtvuje za firmu i otvoreno se distancira od "kulta prezauzetosti". Posao treba da im pruži finansijsku sigurnost, ali ne po cenu života van njega. Promena poslodavca? Za njih je to često prirodna faza, a ne razlog za brigu.
(MONDO)
