Ljudi s viškom kilograma kojima se utvrdi poremećaj šećera u krvi imaju tendenciju da duže žive nego njihovi vitki sapatnici
Takozvani "paradoks gojaznosti" uočen je ranije i kod nekih drugih hroničnih bolesti, kao što su srčana i bubrežna oboljenja, što ne znači da se treba ugojiti kako bi prognoza bila bolja u slučaju pojave dijabetesa.
Vođa čikaškog istraživanja Mercedes Karneton ističe da vjerovatno nije stvar u "zaštitnom dejstvu" viška kilograma, nego u tome što su vitki ljudi koji obole od dijabetesa možda na neki način genetski predodređeni da budu slabijeg zdravlja.
U pet studija čije je rezultate analizirao tim stručnjaka Fejnbergove škole medicine pri Nortvestern univerzitetu u Čikagu, bilo je uključeno 2.600 pacijenata oboljelih od dijabetesa tipa 2, i od njih je samo 12 odsto bilo normalne težine pri postavljanju dijagnoze.
Kod njih je svake godine registrovano 2,8 odsto smrtnih slučajeva, dok je kod onih s viškom kilograma ili gojaznih umiralo 1,5 odsto ispitanika godišnje.
Pošto su uzeti u obzir svi faktori rizika, kao što su godine, krvni pritisak, visok holesterol i pušenje, vitki šećeraši su bili pod više nego dva puta većim smrtnim rizikom nego bucmasti, a sličan odnos rizika između debelih i mršavih važi i za srčane bolesti koje se inače vezuju za gojaznost.
Karnetonova napominje da su stariji ljudi i oni azijskog porijekla češće od drugih vitki u trenutku postavljanja dijagnoze šećerne bolesti.
Ona je upozorila ljekare da budu naročito pažljivi kod pacijenata kod kojih šećerna bolest nije povezana sa gojaznošću.
(Tanjug)
