Razvijen je antibiotik za koji naučnici tvrde da ubija rezistentnu bakteriju, ulazi u prvu fazu kliničkih testiranja.
Naučnici tvrde da su razvili novi tip antibiotika, kojim će moći da se tretira bakterija otporna na većinu uobičajenih antibiotika, a koja je odgovorna za veliki broj smrti usled invazivne infekcije.
Bakterija Acinetobacter baumannii može da izazove ozbiljne infekcije u plućima, urinarnom traktu i krvi, navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Otporna je na širok spektar uobičajenih antibiotika karbapenema. Svetska zdravstvena organizacija je ovu bakteriju, koju još nazivaju "CRAB", stavila 2017. na listu prioritetnih patogena otpornih na antibiotike u SAD.
Samo u Americi, bakterija Acinetobacter baumannii te godine je izazvala oko 8,500 infekcija i 700 smrtnih ishoda.
Oko 2% infekcija pronađenih u bolnicama u Americi su izazvane ovom bakterijom, a još je češća u Aziji i na Srednjem istoku. "Cveta" u medicinskim uslovima kao što su bolnice ili starački domovi, često se nalazi u njima i pod najvećim rizikom su pacijanti koji imaju otvorene rane od operacija, katetere ili su na repisratoru.
Bakterija otporna na antibiotike toliko je problematična da američka Agencija za hranu i lekove već 50 godina nije odobrila novu sortu antibiotika kojom bi se tretirala.
Sada, naučnici sa Harvarda i iz jedne švajcarske kompanije za lekove kažu da novi antibiotik može da je ubije. U pitanju je gram-negativna bakterija, što znači da je štite unutrašnja i spoljašnja membrana.
"Otkriće leka koje ciljano tretira gram-negativne bakterije dugo je bilo izazov, jer molekuli nisu uspevali da probiju bakterijske membrane kako bi pogodile cilj u citoplazmi. Uspešni lekovi moraju da poseduju određenu kombinaciju hemijskih karakteristika", naveli su autori studije, a prenosi žurnal "Nature".
Antibiotik koji je dobio ime "zosurabalpin" sada je u prvoj fazi kliničkog testiranja kojom će se utvrditi bezbednost, tolerancija i farmakologija njegovih molekula u ljudskim bićima.
Časopis "Lanset" je 2022. godine objavio da je oko 1,3 miliona ljudi širom sveta 2019. umrlo direktno od antimikrobijalne rezistencije. Poređenja radi, te godine su HIV virus i sida ubili 860.000, a malarija 640.000 ljudi.
