"Tihi kradljivac kostiju" je bolest koja predstavlja globalni zdravstveni problem.
Osteoporoza se često naziva i "tihi kradljivac kostiju". Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, osteoporoza je savremena bolest koja zahteva prioritetno lečenje. Zna se da su svaka druga žena i svaki peti muškarac posle 65. godine života bolovali od osteoporoze. Genetika je bitan faktor rizika, ali i način života utiče na zdravlje naših kostiju.
Gošća Jutarnjeg programa, dr Marina Nikolić Đurović, endokrinolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, otkrila je da po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, osteoporoza predstavlja sistemsko metaboličko oboljenje skeleta, kod koga zbog poremećaja u mikroarhitekturi kostiju dolazi do povećanog rizika od nastanka patoloških fraktura, odnosno - konačna posledica osteoporoze je fraktura kostiju.
"Važno je da znamo da je ona 'nema' bolest jer su simptomi izuzetno blagi ako i postoje, tako da vrlo često se kod osoba kao prva manifestacija problema sa koštanim sistemom, a to je osteoporoza, javi ta čuvena fraktura", otkrila je doktorka i dodala da što je osoba starija, to je i rizik od nastanka patoloških fraktura veći, jer se sa starenjem i mineralna koštana gustina značajno smanjuje.
Promene koje se javljaju na kostima šake je osteoartritis, što su degenerativne bolesti koštanog zglobnog sistema i one se potpuno razlikuju od osteoporoze, napomenula je doktorka. Za lečenje koštanog zglobnog sistema su zaduženi reumatolozi, a kada govorimo o osteoporozi, između ostalog, pored reumatologa, veoma su važni i endokrinolozi.
"Najčešći razlog osteoporoze je tzv. postmenopauzalna osteoporoza, jer se sa gubitkom estrogena značajno smanjuje mineralna koštana gustina i zbog toga je rizik od nastanka osteoporoze kod žene u menopauzi, naročito ako imaju još neki od faktora rizika, mnogo veći", napomenula je dr Nikolić Đurović.
Kada je u pitanju osteoporoza, govori se o nepromenljivim faktorima rizika, a to su pre svega genetska predispozicija, ženski pol i rasa i promenljivi faktori rizika na koje sami možemo da utičemo. U promenljive faktore rizika spadaju pušenje, alkohol, fizička aktivnost i telesna težina. Niska telesna težina, ali i gojaznost, utiču na povećan rizik od nastanka promena na kostima.
Faktori rizika i prevencija
Zna se da su svaka druga žena i svaki peti muškarac posle 65. godine života bolovali od osteoporoze. "Takođe je jako važno da se još u adolescentskom periodu unosi dovoljna količina kalcijuma. Preporučuje se najbolje putem ishrane oko 700 do 1.200 miligrama dnevno. I ono što je izuzetno važno, suplementacija vitaminom D3", naglasila je doktorka.
Vitamin D3 je važan jer pomaže resorpciju kalcijuma, a kod žena u postmenopauzi obavezan je i dodatak vitamina K2, koji kalcijum iz digestivnog trakta resorbovan uz pomoć vitamina D3, dovodi u samu kost i omogućava održavanje adekvatnog matriksa samog koštanog sistema, objasnila je endokrinološkinja.
"Mi preporučujemo uzimanje vitamina D3 tokom cele godine. Važno je da se ti nivoi D vitamina u cirkulaciji drže stalno u granicama optimalnih, jer vitamin D3 ima izuzetno povoljna svojstva, ne samo na koštani sistem, već i na veliki broj drugih sistema u organizmu, što se pokazalo izuzetno važnim i tokom pandemije korona virusa", napomenula je dr Marina Nikolić Đurović.
Lečenje osteoporoze
Svetska zdravstvena organizacija je prepoznala važnost osteoporoze, jer se pretpostavlja da će u svetu do 2035. godine biti oko šest miliona obolelih od ove hronične bolesti.
"Naš zadatak je da posavetujemo osobe koje imaju rizik od nastanka osteoporoze, a tu je na prvom mestu genetska predispozicija. Znači, ako majka, tetka, sestra, baba imaju osteoporozu, obavezno je sa ulaskom u menopauzu takve žene da urade merenje koštane gustine. Kod svih ostalih osoba koje nemaju genetsku predispoziciju, to merenje koštane gustine može se uraditi posle 65. za žene i 70. godine za muškarce", naglasila je ona, piše RTS.
Ukoliko se dijagnostikuje osteoporoza, potrebno je uvesti takozvanu antiosteoporotičnu terapiju, koja opet svoju maksimalnu efikasnost obezbeđuje ako se i nivo vitamina D3 održava u granicama normale. "Imamo dve vrste antiosteoporotične terapije i zaista treba da budemo srećni što se u našoj zemlji pacijenti leče na najsavremeniji mogući način. Jedna vrsta antiosteoporotične terapije je biološka terapija koja je izuzetno efikasna. Daje se jednom u šest meseci injekcija pod kožu i zaista ima izuzetno važnu ulogu u lečenju osteoporoze", dodala je doktorka Marina Nikolić Đurović.
BONUS VIDEO:
