Danas su Svete Trojice, a običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest.
Danas je jedan od najvećih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi - Svete Trojice ili Duhovi, koji se slavi pedesti dan posle Vaskrsa i deseti dan posle Spasovdana. Ovaj praznik se praznuje tri dana, a prvi dan pada uvek u nedelju, na pedeseti dan od Uskrsa.
Po obećanju Hristovom, u pedeseti dan po vaskrsenju i deseti po vaznesenju, spustila se blagodat Svetog duha na učenike sina Božjeg. Oni su potom progovorili mnoge jezike koje do tada nisu znali i krenuli po celom svetu da propovedaju reč gospodnju. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli su krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.
Crkveno praznovanje nastavlja se čitave sedmice, tokom koje se nijedan dan ne posti, jer je to takozvana trapava nedelja. Potom sledi Petrovdanski post, koji ove godine otpočinje 12. juna. Kod Srba i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica. Po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića.
Običaji na Svetu Trojicu
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.
Običaj je da se danas kuće i crkve ukrašavaju zelenilom - travom, cvećem i grančicama od kojih se, u toku molitve klečeći u hramovima pletu venčići, koji se nose kući i postavljaju na ikone, a ponegde se uz hram ostavljaju zelene grane drveća.
Za to ima nekoliko "pokrića". Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski običaj o prazniku Sedmica, pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće.
Drugi je da su kuće Jevreji a time i apostoli ukrašavali granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišć. Često će žene spustiti i poneki mali venčić u tašnu, kao vrstu zaštite. Običaji vezani za Svetu Trojicu imaju veze sa paganskim vremenima i borbom protiv demona, te se smatra da na Duhove ne treba spavati. Stari narodni rituali bili su da se u džepu nosi i čen belog luka kao štit od neke nesreće. Svi treba da izbegavaju teške radove kod kuće, a žene i devojke ne rade iglom ni koncem.
Sveta Trojica je krsna slava mesta i gradova ali i zavetine. Česte su litije. Slava su Kraljeva, Kruševca, Požarevca, beogradskih opština Čukarica, Obrenovac i Lazarevac, kao i Bežanije. Kao slava, Dan policije i Dan MUP-a Srbije, obežava se u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana, tokom turskog bombardovanja Beograda.
