Stomak joj neprestano rastao, a neobični simptomi iznenadili su i same lekare.
Kenja Smit je 27-godišnja Amerikanka koja je u jednom trenutku imala probleme sa odlaskom u toalet. Više od 50 ljudi joj je u jednom mesecu pitalo da li je trudna - stomak je neprestano rastao, toliko da više nije mogla ni da spava. Zbog svojih neobičnih simptoma posetila je mnogo lekara, jer ni sami nisu mogli da saznaju o čemu se radi.
Nakon nekoliko meseci, kako je stomak sve više rastao, samoinicijativno je otišla na ultrazvuk. Otkrila je da ima cistu ispunjenu tečnošću na desnom jajniku. Da stvar bude gora, bila je teška oko devet kilograma. Nakon operacije koja joj je spasila život, iz želuca je ispušteno deset litara tečnosti, a desni jajnik je uklonjen.
"Da se nisam lečila, tumor bi nastavio da raste i zgnječio bi mi pluća. Ugušila bih se. Želela sam da se hitno izvadi, jer sam bukvalno umirala od gladi. Nisam mogla da jedem, jer u stomaku nije bilo mesta za rast želuca. Mnogo me je bolelo. Pila sam samo smutije, uzimala laksative, a želudac je rastao alarmantnom brzinom poslednjih nekoliko nedelja pre operacije. Bilo je stvarno zastrašujuće", rekla je Kenja.
Iako je imala trudnički stomak, Kenja je objasnila da je na dodir bio jako mekan. Ima troje dece, a nakon poslednjeg porođaja, stomak se nikad nije smanjio. Kada je prestala da doji, šest meseci kasnije, stomak je počeo da raste. "Glavni simptomi zbog kojih sam otišla kod lekara bile su poteškoće sa odlaskom u toalet. Ponekad volim da spavam na stomaku, ali sam primetila da to ne mogu. Svaki put kad sam htela da jedem, osećala sam se neprijatno, nisam imala glad. Mislila sam da je to možda problem sa probavom ili da sam razvila neku alergiju na hranu", rekla je Kenja koju je pregledalo pet različitih specijalista.
"Bila sam prilično uporna. Išla kod nekoliko doktora, guglala, tražila svuda pomoć. Videla sam devojku čiji je želudac bio vrlo sličan mom. Imala je benigne tumore koji su rasli. Pomislila 'O Bože, izgleda kao moj želudac'. To me je nateralo da pomislim da nemam vremena da čekam da to shvate svi doktori i zakazala sam ultrazvuk", ispričala je Kenja.
"Kada su rebra počela da mi se gnječe, bilo je jako bolno. Nisam psihički mogla da izdržim. Osećala sam da je telo strano, a ne moje. Nisam mogla da nateram lekare da to shvate, to je bilo frustrirajuće. Oni bi rekli 'U redu, vidimo se za mesec dana', a ja sam rekla 'Možemo li da ne čekamo mesec dana? Rešimo to sada ili sutra'", rekla je Kenja i apelovala da osluškujemo svoje telo i da ne odustajemo ako primetimo bilo kakve promene.
