Stručnjak za ishranu i profesor fizičke hemije objašnjava koje kombinacije suplemenata i ljekova mogu da imaju posledice po zdravlje.
Potražnja za suplementima drastično je porasla poslednjih godina, gotovo da nema osobe koja ne uzima neki kompleks vitamina i minerala, biljnih preparata ili raznih drugih dodataka ishrani koji mogu proizvesti štetne posledice po naše zdravlje.
Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu i profesor fizičke hemije ističe za MONDO da farmaceutska industrija mnogo više zarađuje od suplemenata nego od ljekova, kao i da biljni preparati i preparati "na prirodnoj bazi" nisu bezopasni imajući u vidu da su i heroin i kokain, isto tako, prirodnog poriekla.
Upozorava da višak vitamina i minerala može biti jednako štetan kao i njihov deficit, kao i da niko ne kontroliše da li se sastojci navedeni na deklaraciji zaista nalaze u preparatu u navedenim količinama, kao što ne garantuje ni efikasnost biljnih preparata.
Profesorka ističe da biljne namirnice u smislu voća, povrća i salata, bez prerade sadrže mnogo korisnih materija koje se ne mogu u takvom skladu i odnosu reprodukovati u suplementima, ali da postoje i određeni dodaci koji mogu biti opasni po zdravlje.
“Suplementi kao što su germanijum 132 ili vitamin B17 mogu biti štetni za zdravlje, dok neki vitamini koji se redovno koriste mogu skratiti životni vijek, što su pokazale brojne studije”, naglašava Stanišić za MONDO.
Oprez kod vitamina A, C i E
Kada su u pitanju antioksidantni vitamini koje naši građani koriste u velikoj mjeri, naša sagovornica navodi da vitamin A, C i E u velikim dozama mogu imati suprotan efekat, ali i da pojedini suplementi mogu ostvarivati interakcije sa ljekovima.
“Dosta suplemenata utiče na dejstvo ljekova tako da može da se desi da pojačavaju dejstvo lijeka ili ga oslabljuju, a reakcije se najčešće dešavaju sa antikoagulansima, ljekovima za srce i pritisak, antivirusnim ljekovima i oralnim hipoglikemicima. Kantarion se spominje kao jedan od suplemenata koji ima najviše interakcija sa ljekovima, a sok od brusnice, moguće i sok od grejpfruta, ekstrakt bijelog luka i riblje ulje mogu pojačati dejstvo antikoagulanasa kao što je varfarin, dok na primjer džigerica, brokoli, prokelj i zeleno lisnato povrće mogu smanjiti dejstvo varfarina. Ekstrakt bijelog luka ostvaruje interakciju i sa miorelaksansom hlorzoksazonom i paracetamolom. Sa hlorzoksazonom reaguje i suplement biljke kava kava, koja može da utiče i na efekte velikog broja drugih ljekova, kao na primjer nesteroidnih antiinflamatorika, fenitoina, varfarina, metformina itd”, navodi profesorka za MONDO.
Kada su u pitanju druge interakcije, naša sagovornica napominje da kantarion ubrzava metabolisanje varfarina, što znači da smanjuje njegovu koncentraciju u krvnom serumu, a time smanjuje i efikasnost.
Dodaje i da godži bobice i ginko biloba ne reaguju sa varfarinom ili aspirinom direktno, ali utiču na zgrušavanje, pa su dokumentovani slučajevi gdje je uzimanje preparata godži bobica ili ginko bilobe u kombinaciji sa aspirinom dovelo do krvarenja, uključujući i intrakranijalno krvarenje. Takođe, pokazalo se da ginko biloba smanjuje dejstvo tolbutamida i omeprazola. Stanišić ističe i da visoke doze vitamina E mogu uticati na povećan rizik od krvarenja kod ljudi koji koriste aspirin jer deluje antagonistički u odnosu na vitamin K.
Koje kombinacije se nikako ne preporučuju?
“Kantarion smanjuje koncentraciju verapamila i statina u krvnom serumu, što može otežati regulaciju krvnog pritiska i lipidnog statusa. Kantarion takođe smanjuje efekte digoksina, lijeka koji se koristi u terapiji srčane aktivnosti, dok se za ženšen i aloe veru pokazalo da mogu da pojačaju dejstvo istog leka. Kantarion takođe može uticati na nivo ili aktivnost serotonina, oralnih kontraceptiva, ciklosporina, metadona, nifedipina, omeprazola, a može i smanjiti koncentraciju benzodiazepina i tricikličnih antidepresiva u krvnom serumu, što ne znači da će imati velikog efekta na terapiju, ali u svakom slučaju je potreban oprez”, kaže profesorka i dodaje da, ako bismo izuzeli sve ove interakcije, kantarion je suplement koji može biti od prilične koristi ženama u menopauzi.
Napominje i da uzimanje laksativa na bazi psilijuma može da utiče na apsorpciju ljekova kao što su karbamazepam i litijum, a kada je u pitanju unos drugih lekova, svakako treba napraviti razmak od nekoliko sati od unosa psilijuma.
Takođe, kako naša sagovornica objašnjava, psilijum i hrom mogu sniziti nivo šećera u krvi i njihove interakcije i ishod kod ljudi koji su oboljeli od dijabetesa i koriste terapiju su nepredvidljivi.
Na kraju, tu je i melatonin koji spada u suplemente koji imaju interakcije sa ljekovima i pojačava sedativno dejstvo zolpidema, dok N-acetilcistein reaguje sa nitroglicerinom i može uzrokovati epizode niskog pritiska i glavobolje. Isto tako, zaključuje Stanišić, esktrakt vrbe reaguje sa diklofenakom, ibuprofenom, naproksenom i varfarinom, a kurkumin reaguje sa antipsihoticima i antidepresivima.
