Saznajte koji su simptomi insulinske rezistencije.
Glumice Sofija Rajović i Anja Mit, pevačica Ana Stanić, kao i brojne svetske zvezde poput Toma Henksa, Selme Hajek i Šeron Stoun, boluju od insulinske rezistencije, odnosno stanja u kom njihovo telo proizvodi insulin, ali ga neefikasno koristi. Simptomi ovog poremećaja, a među kojima su naglo gojenje, hronični umor, nekontrolisana potreba za slatkišima, često prolaze neopaženo i pripisuju se drugim stanjima.
Šta je insulinska rezistencija i na koje to simptome treba da obratimo pažnju kako bismo je na vreme otkrili i adekvatno lečili?
Insulinska rezistencija je poremećaj u metabolizmu koji se karakteriše neadekvatnim odgovorom ćelija na dejstvo insulina. Kako je insulin hormon koji omogućava ulazak glukoze u ćelije, kao i njenu dalju obradu, neadekvatan ili odsutan odogovor na njegovo dejstvo dovodi do povećanja nivoa glukoze u krvi, a posledično i do tendencije organizma da povišenim lučenjem insulina reguliše visok nivo glukoze, što vodi u hiperinsulinemiju. Insulinska rezistencija je jedan od vodećih faktora rizika za razvoj dijabetesa melitusa tipa 2, gestacijskog dijabetesa (dijabetes u trudnoći) i predijabetesa (stanje kod koga je nivo šećera u krvi visok ali ne dovoljno da bi se smatrao dijabetesom).
Šta je uzrokuje?
Pravi uzrok nastanka insulinske rezistencije još uvek nije u potpunosti poznat, ali se jako dobro zna koji faktori mogu da dovedu do razvoja ovog stanja. Nasledna komponenta je jako značajna, te je rizik viši kod osoba koje među bliskim srodnicima imaju one koji boluju od dijabetesa melitusa tipa 2, ili nekog drugog tipa šećerne bolesti, hipertenzije, metaboličkog sindroma. Međutim, faktori koji često mogu da uslove nastanak insulinske rezistencije su:
- pregojaznost i gojaznost,
- dijeta sa visokim unosom ugljenih hidrata, posebno prostih šećera,
- sedentarni način života, odnosno nizak nivo upražnjavanja fizičke aktivnosti,
- unos visokih doza steroidnih hormona duži vremenski period,
- hronični stres,
- Kušingov sindrom,
- sindorm policističnih jajnika...
Kada su u pitanju unutrašnja stanja organizma koja mogu da dovedu do insulinske rezistencije, istraživanja su pokazala da se ovo stanje javlja kod osoba koje imaju visok nivo insulina u krvi, povišeno skaldištenje masti u jetri i pankreasu, kao i visoke faktore inflamacije, odnosno upala.
Kako da prepoznate simptome?
Simptomi i znaci koji mogu ukazati na postojenje insulinske rezistencije su:
- gojaznost, indeks telesne mase ( BMI) veći od 25. Ovo nije najpouzdaniji i apsolutan pokazatelj poremećaja jer i mršave osobe mogu da razviju ovo stanje
- debljina fokusirana na i oko stomaka (veliki stomak), masne naslage oko unutrašnjih organa (visceralna gojaznost)
- stalna pospanost, posebno nakon obroka uz učestalo zevanje
- hronični nedostatak energije i osećaj umora i pored obilnih obroka
- zaboravnost, depresija, bezvoljnost
- stalna želja za unosom slatkiša i nakon obroka
- nagli pad šećera
- teško uspostavljanje idealne telesne mase i mršavljenje, čak i ako je osoba na posebnom režimu ishrane, a ubrzano gojenje
- pojava izraslina na koži sličnih bradavicama, ispod grudi, pazuha, na vratu
- pojava tamnije prebojenosti kože pazuha i prepona
- neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena
Kako se leči?
Lečenje insulinske rezistencije podrazumeva primenu lekova koji se koriste i u terapiji dijabetesa melitusa, a to su najčešće metformin (Glucofage) koji olakšava preuzimanje glukoze iz krvi od strane mišićnih i masnih ćelija, i sprečava oslobašanje glukoze iz jetre. Tiazolidindioni, koji utiču na povećanje osetljivosti na insulin, kao i lekovi koji smanjuju apsorpciju glukoze u crevima.
Ishrana obolelih od insulinske rezistencije
Kao što faktori rizika govore da su gojaznost i neaktivnost jedni od značajnijih predispozicija za razvoj ovog poremećaja, tako je i prevencija i menjanje isitih jedan od uspešnijih načina da se problem prevaziđe. Regulisanje udela mišićne mase u ukupnoj telesnoj proporciji na račun smanjenja procenta masti je ključan faktor za držanje poremećaja pod kontrolom i sprečavanje progresije u dijabetes. Umerena fizička aktivnost, koja se kontinuirano upražnjava, anaerobnog i aerobnog tipa, blagotvorno utiče na osobe sa ovim poremećajem. Pa čak i diskretan pomak u pogledu gubitka telesne mase, rezultovan regulisanjem ishrane i uvođenjem treninga, dovodi do značajnog poboljšanja laboratorijskih pretraga.
Plan ishrane i dijetetski režimi se u ovom slučaju formiraju isključivo pod nazdorom nutricioniste i lekara. Izbor namirnica podrazumeva selektovanje onih sa nižim glikemijskim indeksom, i hranu bogatu vlaknima, proteinima i mastima. Hrana, visokog glikemijskog indeksa koju treba izbegavati, obuhvata proste šećere (beli šećer, braon šećer, med ), slatkiše, sokove, belo brašno, beli pirinač, beli krompir, pivo. Savetuje se planiranje obroka koristeći što manje obrađivano voće i povrće, bogato vlaknima (brokoli, spanać, pečurke, artičoke, grašak, zeleni pasulj, paradajz, semenke). Jako je važno obratiti pažnju na adekvatan unos proteina i to prevashodno iz namirnica ribljeg porekla, ali i piletine i jaja.
