SImptomi postkovid sindroma kao što su glavobolja i "magla" u glavi pogađaju veliki broj pacijenata.
Među komplikacijama koje se dešavaju posle preležane korone mogu biti i neurološki problemi kao što su glavobolja, bolovi, poremećaji spavanja, zamor, "moždana magla"... Srpski Neurolog doc. dr Smiljana Kostić objasnila je u "RTS Ordinaciji" kada je postkovid glavobolja kardiovaskularni problem, a kada neurološki.
"Pacijenti koji su imali iskustvo migrene ili takozvane tenzione glavobolje znaju da prepoznaju da je to slična glavobolja. Međutim, ako se javi glavobolja koja je drugačijih karakteristika, iznenadna, jaka, neke drugačije lokalizacije, praćena još nekim propratnim simptomima trnjenja, slabosti, nemogućnosti hoda, vrtoglavicom, gubitkom svesti, onda to svakako treba da nekako upali aparm i da čoveka odvede lekaru da se vidi šta je u pozadini nove glavobolje", rekla je dr Kostić sa VMA.
Ovo su česti neurološki problemi koji se dešavaju u postkovidu, ali se ne tretiraju kao teži:
- Kognitivne smetnje - moždana "magla"
- Zamor
- Poremećaji spavanja
- Glavobolje
- Poremećaji ukusa i mirisa
- Vrtoglavice
- Trnjenje, peckanje, mravinjanje
- Slabost
- Bolovi
Ovo su simptomi težih neuroloških postkovid problema:
- Moždani udar
- Akutna upala nerava
- Epileptični napad
- Encefalopatija
"Postoje ljudi koji su svesni da imaju povišen krvni pritisak i da kad im pritisak skoči imaju glavobolju, ali mi imamo sve više ljudi, i starijih i mlađih, bez obzira na godine, koji se pojavljuju sa glavoboljom koja je jedan sasvim novi simptom koji oni ranije nisu imali", dodala je dr Kostić.
Moždani udar kao posledica kovida javlja se između prve i treće nedelje bolesti a rizik od nastanka tromba u plućima postoji do tri meseca nakon infekcije, a neretko je pogađao baš pacijente kod kojih nije bio očekivan.
"Moždani udar se javljao i kod mladih osoba koje nemaju ove tradicionalne faktore rizika, kod kojih se ne bi očekivao, ali ukoliko je bila teža kovid infekcija, onda je nekako i veći rizik da se moždani udar dogodi, i obično se moždani udar, kada govorimo o povezanosti sa kovidom, desi negde između prve i treće nedelje bolesti, tu se očekuje", rekla je doktorka.
Simptomi postkovida trajaće mesec ili dva, ali ako se jave i poremećaj D dimera, ritma rada srca, probadajući bol, anksioznost ili nesanica, moramo da posetimo lekara jer situacija može biti ozbiljna.
"Moždana magla" posle korone
Doc. dr Kostić je kazala da je "magla" simptom koji može da traje i pola godine, i da kod jedne grupe pacijenata prođe "sama od sebe".
"Kod pacijenata koji nikada ranije nisu imali takve simptome, obično prođe spontano. To su zdravi ljudi bez ikakvih kognitivnih problema, i kažu da odjednom teže pamte, da ne mogu brzo da misle ili prate više stvari u isto vreme. Ponekad im je teško i da pronađu reč koju traže da bi se izrazili, ili da donose odluke. Više od 80 odsto njih kaže da se oseća manje efikasnim u svakodnevnom životu, kao i na poslu", rekla je neurološkinja i dodala da pacijentima savetuju da se ne forsiraju. Ne treba "dići ruke" i ulenjiti se, ali je odmor neophodan uz umerenu fizičku i mentalnu aktivnost.
