Supermarketi i prodavnice ciljano nemaju prozore, a u marketingu ništa nije slučajno.
Kada ste u supermarketu, jedinu prirodnu svetlost koju vidite je ona koja prodire kroz velika ulazna vrata. Prozor ne možete videti ni u jednom od njih, a kamoli kada pričamo o množini.
Iako možda mnogi misle da je prostor supermarketa osmišljen bez prozora u cilju sprečavanja krađe i slično, istina je daleko drugačija.
Nedostatak prozora je komponenta psihologije maloprodajne kupovine, gde trgovci pokušavaju da stvore okruženje u kome se ljudi osećaju prijatno da troše i vreme i novac. Zbog toga mnoge prodavnice imaju podove od pločica, kako kolica ne bi stvarala buku i iritantan osećaj koji bi vas naterao da brže bolje napustite objekat.
Na taj način, trgovci "primoravaju" kupce da instinktivno usporavaju i više razgledaju. Upravo je neuromarketing glavni krivac za "instinktivne kupovine" jer se igra našim emocijama, a to dokazuje i uobičajena zbunjenost ili ljutnja koju osetimo kad se vratimo kući, ugledamo u kese i zapitamo se: "što mi je ovo uopšte trebalo?".
U marketingu ništa nije slučajno. Kada bi supermarketi imali prozore, kupci bi uvek imali pojam o vremenu, da li je napolju pao mrak, da li počinje kiša ili bilo šta što bi vas nateralo da požurite, kupite samo šta vam treba i završite sa svojom kupovinom. Jednostavno je: što ljudi duže kupuju, više troše.
Postoje i praktična razmatranja. Veliki prozori koji propuštaju sunčevu svetlost mogu izazvati da određeni proizvodi i njihove ambalaže izblede. Ukoliko kupci primete da proizvod deluje pohabano, neće posegnuti za njima, skinuti ih sa police i staviti u svoju potrošačku korpu.
