Neki veruju da je ipak reč o legendama, sujeverju, ali verovanje u prokletstvo najpoznatijih dijamanata još uvek postoji...
"Dijamanti su najbolji prijatelji svake devojke", pevala je Merilin Monro u filmu "Muškarci više vole plavuše", ali gladano kroz istoriju, ovo svetlucavo kamenje vezivalo se i za velika prokletstva... Neke od najpotresnijih priča o ljudskim sudbinama vezuju se zapravo za vlasnike dragog kamenja. Evo koji su to dragulju kroz istoriju smatraju "ozloglašenim" i koji su doneli najviše nesreće njihovim vlasnicima...
Dijamant "Nada"
Ovaj dragi kamen ima mnogo imena: "Nada" (po porodici "Hope", što u prevodu sa engleskog znači "nada"), "francuski plavi dijamant", itd, a smatra se jednim od najpoznatijih "ukletih" komada nakita na svetu. Gotovo sve vlasnike pratile su velike nevolje - ili su "poludeli", iznenada preminuli ili umrli nasilnom smrću. Prema legendi, dijamant je pronađen u Indiji i prvobitno je pripadao hramu božanstva Sita, gde je korišćen samo tokom verskih obreda. Verovalo se da kamen ne bi trebalo da ima vlasnika, inače bi mu doneo nevolje. Nažalost, lopov koji je ukrao dijamant nije mario za lokalne legende. Nije prošlo dugo, njegova radost zbog skupocenog plena je nestala - čopor divljih pasa ga je rastrgao. I dijamant je započeo svoje putovanje. Isprva je došao u Francusku i postao vlasništvo Luja Luja XVI i Marije Antoanete, za koje svi znamo kako su završili - oboje su pogubljeni.
Nakon toga, dijamant se "preselio" u Veliku Britaniju, a zatim u SAD. Poslednja vlasnica dijamanta, Evelin Meklin, dobila ga je 1911. godine, tvrdeći da se ne plaši prokletstva. Da li je ubrzo zažalila zbog ove izjave? Moguće. Tragična sudbina je zadesila - deca su joj umrla, a muž je napustio zbog druge žene.
Na kraju, američki draguljar Henri Vinston kupio je nesrećni dijamant i deponovao ga kod Smitsonijan instituta. "Nada" je prestala da bude privatno vlasništvo, a ovom jedinstvenom plavom dijamantu možete da se divite u Vašingtonu, u Prirodnjačkom muzeju. Stručnjaci procenjuju da danas vredi 2,5 milijardi dolara.
Crni dijamant
Neverovatan i unikatan crni dijamant po imenu "Bramino oko” ukraden je iz statue boga Brame. Činjenica da je ukraden, po mišljenju onih koji su skloni da veruju u mistično, postavila je osnovu za priče o navodnom prokletstvu koje je pratilo sve one u čijem je posedu ovaj retki kamen bio.
Mahom svi vlasnici ovog crnog dijamanta, jedan po jedan, oduzeli su sebi život. Sredinom 20. veka američki zlatari (dijamant je donet u SAD 1932. godine) pokušali su da otklone "kletvu" tako što su kamen podelili na tri dela. Najveći od njih nazvan je "Crni Orlov". Dijamant je postao deo platinaste ogrlice koja je nekoliko puta menjala vlasnike. Naposletku, nakit je prodat na aukciji, a njegova dalja sudbina trenutno nije poznata.
Minđuše porodice Meščerski
Predivne minđuše sa dijamantima bile su u vlasništvu porodice prinčeva Meščerski generacijama. Prema legendi, one su mogle da razotkriju da li je žena koja ih nosi neverna. Tako je i pesnik Aleksandar Puškin, koji je važio za ekstremno ljubomornu osobu, odlučio da u praksi proveri da li ima istine u ovom verovanju. Pozajmio je nakit od princa Meščerskog i zamolio svoju suprugu Nataliju da ih nosi na balu. Međutim, minđuše su nažalost izabrale pogrešnu žrtvu - nekoliko dana nakon bala na kom se Natalija Gončarova pojavila noseći nesrećni nakit, Puškin je smrtno ranjen u duelu. "Kletva" se okrenula protiv samog pesnika.
Minđuše su se vratile u posed porodice Meščerski. Kasnije ga je jedan od naslednika poklonio svojoj supruzi, koja upoznata sa pričom koja ih prati, dugo se nije usuđivala da ih nosi... Međutim, princ nije verovao u ovu porodičnu legendu o prokletstvu, insistirao je da ga njegova supruga ponese. I nesreća je pokucala na vrata - princ je ubrzo umro, a njegovu ženu je, nakon što mu je rodila ćerku, ostavio ljubavnik...
Posle revolucije, Meščerski su bili primorani da prodaju minđuše, a gde se sada nalaze i u čijem vlasništvu - nije poznato.
