Dragan Nikolić je godinu dana nakon što je preminuo, u "Ateljeu 212" ponovo okupio svoje kolege, prijatelje, obožavaoce. Povod je lijep - knjiga "Gospodin glumac", monografija posvećena Gaginom liku i djelu.
"Atelje 212" je danas bio ispunjen do poslednjeg mjesta, baš kao kada je Dragan Nikolić na istim tim daskama igrao neku od svojih nezaboravnih uloga. Međutim, na sceni se pojavio samo u odlomcima iz filmova, predstava, TV emisija i reklama u kojima je glumio, a koji su bili prikazani povodom predstavljanja monografije "Gospodin mangup".
Bila je to jedinstvena prilika da uživamo u kratkoj retrospektivi onoga što je legendarni glumac tokom svoje karijere uradio - od Džimija Barke, do svoje poslednje uloge.
Osim toga, čuli smo i šta oni koji su ga poznavali, koji su sa njim sarađivali, družili se, imaju da kažu o glumcu koji je pola vijeka trajao na jugoslovenskoj i srpskoj umjetničkoj sceni.
"Imamo jednu knjigu odštampanu u našim srcima, a ova druga pripada takođe nama ali i svima koji ga nisu lično poznavali", rekao je glumac Branimir Brstina prilikom predstavljanja umetničke monografije, koju ispisuju reditelji koji su sarađivali sa Draganom Nikolićem, dramaturzi, kritičari, scenaristi i pisci: akademik Dušan Kovačević, filmski kritičar Milan Vlajić, pozorišni kritičar Aleksandar Saša Milosavljević, profesor Fakulteta dramskih umetnosti Predrag Perišić, reditelji Dejan Mijač, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Ljiljana Todorović, Miloš Radivojević, Slobadan Šijan, Boro Drašković, Mirosalv Lekić, Zdravko Šotra, Miloš Radović, kao i publicista Dragoljub Draža Petrović.
Monografja je nastala u dogovoru sa suprugom Dragana Nikolića, Milenom Dravić, a urađena je kao omaž njegovom liku i djelu, i u znak zahvalnosti za sav njegov trud, njegovu plemenitost i dugogodišnje prijateljstvo.
Milena Dravić nije ovoga puta bila u "Ateljeu 212", ali nam je napisala pismo:
"Hvala svim ličnostima koji su mu posvetili dragocene priloge, hvala Radmili Stanković i Goranki Matić koje su maksimalno uložile sebe da se osmisli jedna divna monografija, jedna izuzetna knjiga koja će, verujem, puno značiti mladima jer je i svedočanstvo kako se naš glumački posao radi časno, kvalitetno, kako se i živi i voli, kada se hoće, a kako je to Dragan i činio tokom svoje karijere. Bolest me je onemogućila da budem sa svima vama, da vam se lično obratim, ali upućujući vam ove iskrene reči, punim srcem delim sa vama ovaj trenutak radosti. Voli vas vaša Milena Dravić".
Uslijedio je dug aplauz kada je glumica Katarina Žutić pročitala ovo pismo, ali publika je reagovala emotivno i na reči Duška Kovačevića, Gorice Popović, Dejana Mijača, Branimira Brstine, Gaginih kolega i prijatelja.
"Sećam se kako smo se upoznali, na prvoj čitajući probi 'Maratonaca', gde je glumio Đenku. Imao je čvrst stisak ruke, kao čovek koji veći deo godine provodi na Savi, veslajući, skijajući na vodi, pomažući da se nešto prenese, popravi, sagradi. Nikada nije bio glumac van scene i filmskih kamera. I nikada nije pričao o ulogama koje je odigrao, ili koje bi voleo da odigra. Gluma je bila njegov privatni svet koji se voli i trpi i preživljava bez žaljenja i prevelike radosti", seća se Gage Dušan Kovačević, u čijim filmovima je Dragan Nikolić igrao: "Ko to tamo peva", "Sabirni centar", "Urnebesna tragedija", "Sveti Georgije ubiva aždahu"...
"Sećam se kada se prvi put zvanično pojavio u 'Ateljeu 212' na jednoj premijeri sa Milenom Dravić. Pričalo se i pisalo da se viđaju, da su zajedno. Priče su prestale kada su se pojavili i u punom sjaju ozvaničlli ljubav - koja još uvek traje i trajaće večno jer je ljubav veća i duža od života", kaže Kovačević.
"Drug, savršen kolega, šarmer, toplo srce, mangup, šmeker, gospodin. Gaga je bio, između ostalog, veliki gospodin. Snimali smo zajedno filmove, serije. Bila je velika sreća raditi sa Gagom. Kada dođete ujutru na set, na snimanje, ako je Gaga tu, dobićete divnu veliku porciju radosti, vedrine, duhovitosti, dobrote, i veliki profesionalizam", rekla je Gorica Popović i dodala:
"Za sve nas on nije otišao. On se smeši negde odozgo, obešenjački, i smišlja neke nove zafrkanicije, sigurna sam".
Da je Dragan Nikolić bio duhovit, potvrdio je i Goran Marković.
"Kada bi neko od mene tražio da ukratko objasnim kakav je grad Beograd, ja bih opisao Dragana Nikolića. Rekao bih da je to vedar, širiokogrud i otvoren grad, baš takav je bio Gaga, a naveo bih još nekoliko njegovih osobina kao što su skromnost, duhovita samoironija, što nije osobina gusto naseljenog mesta, kao što ne ide baš ni uz sve glumce, ali je uz Gagu baše nekako išlo. Mislim da je on bio sušta suprotnost likova koje je igrao. I ja to veoma cenim, kada glumac može da odigra nešto što nije on, pogotovo pred kamerom je to veoma teško. Tako da on nije bio ni Flojd, ni Prle, već sasvim drugačiji, često sumnjiv u sebe, bio je introvertan. Njegovi vicevi su bili izgovoreni u pola glasa, a to je naučio od Beograda, ali i je i Beograd to naučio od njega - ako želiš da te čuju u opštoj gunguli, reci to što želiš tiho. Budi tih i svi ćete čuti. Takođe, nemoj da se ismevaš drugima ko već pri ruci imaš sebe".
