USRED NOĆI, LEKARI SU NA NOSILIMA PRENIJELI PRVOG ZARAŽENOG U BOLNICU: Evo kako je zaustavljena smrtonosna epidemija

Na proljeće, prije 49 godina, smrtonosne velike boginje su odnijele prvu žrtvu u Srbiji, odnosno tadašnjoj Jugoslaviji. 9. marta 1972. godine grupa ljudi ogrnuta teget pelerinama na nosilima prenosila čovJeka na OdJeljenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju Prve hirurške klinike u Beogradu. Nisu tada ni slutili ni oni, dežurni ljekari, kao i rijetki prolaznici koji su svjedočili tom prizoru, da je tad čovjek, koji će preminuti dan kasnije, zapravo zaražen!

"Bilo je već jedanaest sati uveče, kada su tog prohladnog četvrtka, 9. marta 1972. godine, rijetki prolaznici primijetili čudnu grupu ljudi koja se kretala beogradskom Ulicom generala Ždanova (današnjom Resavskom). Ogrnuti teget pelerinama prenosili su na nosilima teško oboljelog čovjeka sa Dermatovenerološke klinike na odjeljenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju Prve hirurške klinike. Dežurni ljekar, bolničarka i šest lakših bolesnika nisu ni slutili da su te večeri bili u direktnom kontaktu sa oboljelim od velikih boginja (variole), opake zarazne bolesti koja se na ovim prostorima nije javila od 1930. godine i za koju se smatralo da je iskorijenjena. Oboljeli je sjutradan u 21.15 umro od penicilinske alergije, kako je zvanično saopšteno. Leš je u toku noći prenijet u kapelu, a u subotu 11. marta rodbina ga je, odbivši traženu obdukciju, transportovala u Novi Pazar da ga sahrani. Ali, virus je ostao u milionskom Beogradu, kao i u Čačku, Novom Pazaru i Đakovici, i u još nekoliko manjih mjesta u kojima je oboleli boravio", piše Nikola Bura u tekstu napisanom povodom četiri decenije od epidemije velikih boginja. 

Od tada je prošla bezmalo još jedna decenija, a sjećanja onih koji su preživjeli horor koji je vladao na ovim prostorima i dalje su živa. Ono što se pouzdano zna jeste da je 15. marta 1972. godine u la­bo­ra­to­ri­ji In­sti­tu­ta "Tor­lak" izo­lo­van opa­san vi­rus ve­li­kih bo­gi­nja, ko­ji je od­nio 35 ži­vo­ta i od ko­jeg je obo­lje­lo 175 lju­di u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Riječ je o po­sled­njoj epi­de­mi­ji va­ri­o­le ve­re u Evro­pi, ka­da je Be­o­grad bio ugro­žen grad, a na uli­ca­ma su vla­da­li strah, pa­ni­ka i re­do­vi za vak­ci­na­ci­ju.

Ubrzo nakon prve žrtve variole, zaraza počela je da se širi Srbijom - Čačak, Novi Pazar, Đakovica, i još nekoliko manjih mjesta u kojima je oboljeli boravio.

Iako ne­ki sum­nja­ju u zva­nič­nu ver­zi­ju ka­ko je vi­rus sti­gao u SFRJ, pret­po­sta­vlja se da je za­ra­za po­če­la ka­da je tri­de­set­pe­to­go­di­šnji Im­bra­him Ho­ti iz jed­nog se­la kod Ora­hov­ca na Ko­so­vu još u februaru do­nIo vi­rus iz Ju­žnog Ira­ka. Sma­tra se da je za­ra­zio sed­mo­ro ro­đa­ka i još če­tvo­ro lju­di na pi­ja­ci, a pret­po­sta­vlja se da je po­čeo da se ši­ri br­zi­nom mu­nje ka­da ga je do­bio La­tif Mum­džić (29), uči­telj iz jed­nog se­la kod Tu­ti­na, ko­ji se za­ra­zio ta­ko što je s Ho­ti­jem bio u istom auto­bu­su. On je za­tim vi­rus pre­nIo na 38 lju­di, a ka­da je do­bio pr­ve simp­to­me za­ra­ze, vJe­ro­va­lo se da je imao aler­gij­sku re­ak­ci­ju na lIJek. Po­sle nje­go­ve smr­ti, simp­to­me va­ri­o­le je do­bio nje­gov brat kod ko­ga je utvr­đe­na pra­va di­jag­no­za. I ha­os je kre­nuo…

Kobna greška

S obzirom na to da je poslenja epidemija variole bila 1930. godine i da se vjerovalo da je virus iskorijenjen, ljekari su napravili katastrofalnu gešku. Studentima medicine, kojih je bilo više od 200, ali i velikom broju učenika na praksi iz srednjih medicinskih škola iz Beograda, pokazan je prvi bolesnik od variole baš tog 9. marta, a kroz bolničku ambulantu pritom je prošao veliki broj pacijenata. Tek 15. dana shvatili su kakva im opasnost prijeti. U toku 25. marta epidemiološkoj službi javilo se 478, a do kraja druge nedelje još 2.311 losoba, od kojih je 278 stavljeno u karantin (na četiri lokacije na periferiji i u okolini Beograda).

Masovna vakcinacija je počela

Istog dana kada su Dermatovenerološka i Prva hirurška klinika u Beogradu stavljene u karantin, počela je obavezna vakcinacija stanovnika glavnog grada Srbije (variola je veoma teška zarazna bolest sa letalitetom od 30 odsto, gdje je vakcinacija jedino provjerena i sigurna zaštita). U narednih 10 dana u Beogradu je na 727 punktova vakcinisano 1.849.341 lice, što znači da je oko 600.000 revakcinisano, imajući u vidu da je glavni grad Srbije tada imao oko 1.200.000 stanovnika. Vakcinacija je kasnije proširena i na cijelu teritoriju SFRJ. Procjenjuje se da je ovom merom bilo obuhvaćeno oko 18 miliona ljudi (od 22 miliona koliko je tada imala bivša država).

"Me­đu pr­vi­ma sam i re­vak­ci­ni­san i do­dat­no za­šti­ćen in­jek­ci­jom go­to­vih an­ti­tije­la, ta­ko­zva­nim hi­pe­ri­mu­nim ga­ma­glo­bu­li­nom. Ka­da se na kra­ju pr­vog da­na su­zbi­ja­nja epi­de­mi­je po­sta­vi­lo pi­ta­nje de­žur­stva to­kom no­ći, pri­hva­tio sam da osta­nem u Grad­skom se­kre­ta­ri­ja­tu za zdrav­stvo i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku, pre­tvo­re­nom u Grad­ski štab za bor­bu pro­tiv ka­ran­tin­skih bo­le­sti i pu­tem ra­dio-sta­ni­ce ko­or­di­ni­ram ak­tiv­no­sti, uz po­vre­me­ne iz­la­ske na te­ren. Uju­tru sam dr­žao sve kon­ce u ru­ka­ma o do­ga­đa­ji­ma pro­te­kle no­ći, znao ime­na no­vo­o­bo­lje­lih oso­ba, nji­ho­vo kre­ta­nje i kon­tak­te ko­je su ostva­ri­li do tre­nut­ka izo­la­ci­je. Na­red­nih ne­ko­li­ko sed­mi­ca ni­je bi­lo od­mo­ra", prisjetio se srpski epi­de­mi­o­log pro­fe­sor dr Zo­ran Ra­do­va­no­vić ko­ji je ovo is­ku­stvo pre­nio na pa­pir u knji­zi "Va­ri­o­la ve­ra – vi­rus, epi­de­mi­ja, lju­di".

I virusolog Ana Gligić, koja je svoje neprocjenjivo iskustvo u borbi sa variolom prenijela na svoje kolege tokom pandemije korona virusa, prisetila se masovne vakcinacije. Kako je objasnila, tada ljudi nisu dovodili u pitanje valjanost vakcine, niti im je bilo šta bilo upitno. Skoro cijela država je bila vakcinisana u roku od mjesec dana, a epidemija je bila završena za nešto više od dva mjeseca.

"Mi smo odmah u startu vakcinisali 18 miliona ljudi. Od kada je proglašena epidemija, u roku od 10 dana vakcinisano je toliko ljudi. U red su stali ljudi bez dilema. Bila je klasična skarifikacija, grebanje pa nanošenje vakcine na ruku ili pištoljem, a to je išlo jako brzo. To je išlo samo "puk, puk u ruku" i tako jako brzo prolazi veliki broj ljudi. Čak postoje i snimci tih ljudi u redovima. Nije bilo nikakvih problema niti tjeranja i isto je bilo na dobrovoljnoj bazi", ispričala je dr Gligić.

Samo energične mjere epidemiološke službe i veliki napori zdravstvenih radnika, uz stručnu pomoć dr Rajnharda Lindnera iz Austrije, svjetski priznatog epidemiologa, spriječili su epidemiju širih razmjera. Poslednji izliječeni bolesnik napustio je karantin 19. maja 1972. godine. Ibrahim Hoti je preživio.

Sma­tra se, ka­ko je to jed­nom opi­sa­no, da je ova epi­de­mi­ja pred­sta­vlja­la ujed­no ve­li­ki uspjeh i ve­li­ku mr­lju sistema. Uspjeh jer je is­kon­tro­li­sa­na si­tu­a­ci­ja ko­ja je mo­gla da se pre­tvo­ri u ka­ta­stro­fu, a mr­lja jer ni­su na vrije­me po­kre­nu­te mje­re o pro­gla­še­nju epi­de­mi­je.

Da­nas zva­nič­no ne­ma ove bo­le­sti, ali se so­je­vi vi­ru­sa ču­va­ju u dvije la­bo­ra­to­ri­je na sve­tu, u SAD i Ru­si­ji, i pred­sta­vlja­ju naj­moć­ni­je bi­o­lo­ško oruž­je na pla­ne­ti.