Milan Zeković, pištoljem i nožem, ubio je na novogodišnji dan 2005. godine Slavoljuba, Slavku i njihove sinove - Marka (7), Srđana (10) i Željka (12) nakon što su se sporili oko placa.
Milan Zeković osuđen je u Srbiji zbog ubistva petočlane porodice Roganović u Herceg Novom 31. decembra 2005. U bračni par je pucao, a njihove maloletne sinove dokrajčio je nožem. Tokom suđenja priznao je da je ubio i Bojana Simića (18) u Zemun Polju 2001.
Stravičan zločin, koji je po svojoj monstruoznosti nadmašio mnoge, poremetio je novogodišnje slavlje, ne samo u Herceg Novom, gde se i dogodio, nego i u celom regionu. Milan Zeković, Zemunac, koji je nedavno pre toga počeo da živi u Crnoj Gori, likvidirao je petočlanu porodicu Roganović, svoje komšije iz Zemunske ulice u naselju Nemila, uz magistralni put koji od Meljina vodi ka Novom. Ubica je uhapšen kod Gornjeg Milanovca, gde je navodno priznao još jedno ubistvo, ranije počinjeno u Srbiji.
Porodica Roganović, bila je u subotu popodne na okupu. Slavka (46) je spremala novogodišnju večeru koja je ostala u rerni, jer je domaćicu i njene najmilije pretekao ubica. Oko nje su bili sinovi Marko (7), Srđan (10) i Željko (12), učenici Osnovne škole "Milan Vuković" u Herceg Novom. Tu je bio i otac porodice Slavoljub, zvani Piljo. Radovao se poslovima koje je obezbedio za prve mesece nove godine. Pozvali su u goste deo svoje rodbine, kako bi zajedno dočekali 2006. Ali, umesto druženja i slavlja, lelek i suze prolomili su se ovim delom Herceg Novog poslednjeg popodneva te godine.
Šta se tačno dešavalo između 13 i 16 časova u subotu, 31. januara, ispričaće, najverovatnije, Milan Zeković, osumnjičeni za krvoproliće u naselju Nemila. Kako smo saznali, boraveći u Herceg Novom, Milan je pozvao komšiju Slavoljuba, koji je bio čovek od više zanata i veoma vredan, da mu pomogne u kući oko vodoinstalacija. Bio je to, očigledno, mamac da prvo likvidira oca familije, a kasnije da u kući Roganovića nastavi svoj krvavi pir.
Žrtve našli rođaci
Slavkina sestra Senka došla je u subotu po podne pred dom Roganovića. Vrata su bila zaključana. Pozvonila je, ali se niko nije javljao. Tada je kolima prošao Senkin sin Zoran, koji se zaustavio kada je video majku. Pozvala je svog brata Raša Đurića, a onda je Zoran zvao i svog oca, Senkinog bivšeg muža Raja Zoranića, koji živi u ovom naselju.
Odškrinuli su žaluzine i primetili da Slavka leži u dnevnoj sobi. Odmah su posumnjali na najgore i Rajo je provalio vrata. Prizor na koji su naišli ledio je krv u venama. Pošto su videli da je Slavka mrtva, potražili su decu. Ispod stola, nedaleko od majke, ležali su Željko i Srđan, okrenuti jedan ka drugom, s tragovima krvi, već hladni. Prestravljeni, tek tada su primetili telo malog Marka koje je virilo ispod majčinog, u lokvi krvi. U tom momentu su pomislili da je možda Slavoljub likvidirao porodicu, jer njega nije bilo u kući. Ali, u kući su našli njegov mobilni telefon.
Rajo je alarmirao policiju i ubrzo i sam dao iskaz o onome što je video u kući. Tada je ispričao da su Roganovići ranije imali nesporazume sa komšijom Milanom Zekovićem. Policija je naišla na zaključana vrata Zekovića. Posle provale, unutra je nađeno nepomično telo Slavoljuba Roganovića. Već je bilo jasno ko je počinio masakr. Munjevito su blokirani svi izlazi iz grada. Bio je mrak, oko 17.30 časova. Zeković, koji je u to vreme viđen na autobuskoj stanici u Novom, spremao se za bekstvo. Po jednoj priči, prebacio se auto-stopom do Podgorice, a onda nastavio autobusom ka Srbiji. Uhvaćen je kod Gornjeg Milanovca.
Prve komšije
Slavoljub Roganović, rodom iz Cuca kod Cetinja, došao je u Herceg Novi pre 15 godina i tu zasnovao porodicu. Kuća baraka u kojoj je živeo, kao i susedova, ovde je postavljena posle zemljotresa 1979. godine. Bila je to pomoć Norvežana. Nije bio stalno zaposlen, ali je obavljao razne poslove u građevinarstvu. Tvrdo i uporno, ne libeći se nijednog posla, izdržavao je porodicu. Pred praznik je bio veseo, jer je obezbedio posao (postavljanje keramike) za januar i februar.
Milan Zeković je došao u Herceg Novi sa majkom, iz Zemuna. Ona je kupila kućicu, "vrata u vrata" sa Roganovićima. Bolovala je od astme i tu je umrla desetak dana pre ubistava, a Milan ju je sahranio u Srbiji. Ni on nije radio. Pred Novu godinu je primio 100 evra pomoći od opštine Herceg Novi. Za majčinu smrt je na suđenju optuživao Roganoviće i stres oko placa. Pio je, kažu, stalno neke lekove i, po svoj prilici, predstavljao potencijalnu opasnost, o čemu se, izgleda, nije vodilo računa. I stradala je na stravičan način cela porodica.
Deca se borila sa krvnikom
Ako je suditi po pričama očevidaca autopsije koja je obavljena u risanskoj bolnici i rođaka porodice Roganović, dečaci su se najverovatnije do poslednjeg trenutka borili sa ubicom. Na Željkovom telu pronađeno je čak 27 uboda nožem. Neki od dečaka pokušavali su i da pobegnu, ali ih je monstrum ubijao s leđa prvo pištoljem, dok je imao metaka, a onda je krvavi pir dovršio kuhinjskim nožem.
Spor oko placa
Roganovići i Zekovići su se sporili oko placa. Milanova majka je navodno bila stalno ljuta, jer je "kupila kuću bez zemlje". Bilo je i sudskih sporova. Kada je ona umrla, Roganovići su komšijama izjavili saučešće i izgledalo je da spora više nema. Ali, tako nije mislio jedino Milan...
Odala ga rasečena ruka
Milan Zeković (48), osumnjičen za monstruozno ubistvo petočlane porodice Roganović u Herceg Novom uhapšen po zahtevu MUP Crne Gore, u milanovačkom selu Vrnčani, u zaseoku Radovanovići, gde ima rodbinu po majci. On tamo nije dolazio 30 godina. Došao je 1. januara nakon počinjenog masakra godine, oko 18 časova, rasečene ruke. Ljudima je to odmah bilo sumnjivo. Rekao je da je ruku rasekao razbijenom flašom. Ali, na televiziji se već čulo da je on osumnjičen za petostruko ubistvo i neko je pozvao policiju.
Pri hapšenju nije pružao otpor. Meštani kažu da policija kod njega nije našla oružje.
Na suđenju pričao o klanju dece
Zeković je na suđenju rekao da se ne seća svega što se dogodilo na dan ubistva.
"Samo da sam presekao vrat Marku, a Srđana sam udario po glavi i polomio nož. Kada je naišao Željko počeo sam da ga udaram pištoljem po glavi, a on je nešto mahao rukama. Tada je pao. Ne mogu da se setim da li je nešto govorio. Kada je pao, uzeo sam drugi nož, a zatim sam mu presekao vrat, zaklao sam ga, gospodine. Ovako sam ga zaklao", preneli su tada mediji deo njegovog svedočenja na sudu.
On je na suđenju pričao kako je mislio da Roganovići njega žele da ubiju, pa da je morao da puca prvi.
Hteo da se ubije
Posle zločina, Zeković je, kako je ispričao, pošao do svoje kuće, gde je sedeo pola sata.
"Bio sam skroz krvav. Tek sam posle shvatio šta sam uradio. Ubio sam decu. Da sam imao šesti metak, ubio bih sebe i, sigurno, gospodine, sada meni ne bi sudili. Ali nisam više imao municije, a nisam imao ni hrabrosti da se obesim. Bio sam očajan. Bio sam kukavica da sebe sečem nožem. Nisam imao hrabrosti da sebe sečem kao što sam sekao njih. Tada sam osetio strah jer sam znao da ću biti masakriran ako me uhvate prijatelji porodice Roganović. Krenuo sam da bežim. Prošao sam pored kuće Roganovića. Vrata su bila otvorena i video sam tela. Ušao sam ponovo i premestio tela da ih neko drugi ne bi video kada bude prolazio pored kuće. Bilo mi je muka od tolike krvi, pa sam posle premeštanja tela popio malo vode, a zatim sam zaključao vrata i otišao", rekao je Zeković i objasnio kako je pobegao u Srbiju.
Zekoviću se sudilo za svirepo i podmuklo ubistvo. On je tokom suđenja priznao još jedan zločin. Ispričao je kako je u Srbiji 8. maja 2001. godine u Zemun Polju ubio svog tadašnjeg komšiju - osamnaestogodišnjeg Bojana Simića. Zeković se trenutno leči u specijalnoj zatvorskoj bolnici u Srbiji nakon što je izručen iz Crne Gore odmah posle masakra.