Svjedok saradnik Bojan Hrvatin (38) otkrio je na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal Srbije da je klan Veljka Belivuka pretvorio restoran FK Partizan u fabriku droge i da su tamo pravili spid, piše Kurir.
- Da, da, radili smo, pravio se spid tamo. Imali smo čovjeka koji je pokazao, on je bio veza Srđana Lalića. Stajao sam sa čovjekom, vidio sam ga jednom, upoznali smo se. Radili smo spid, marihuanu, skank, kokain, da ja znam. Bio je i neki MDMA, ekstazi ili "mačka", ne znam kako se zvao, neke probe i to... Svašta je bilo - rekao je Hrvatin.
Detaljno je naveo ko je iz grupe bio zadužen za trgovinu drogom, navodi Kurir.
- Miloš i Marko Budimir su radili travu. Lalić je nekada radio sa njima, uvozio je svoj dio, ali je to kupovao sa svojim ljudima. Količina, kao količina trave, nije mi poznato da je bila tamo. Bili su štekovi za to.Tamo su stajale probe, kad ljudi dođu da probaju i uzmu, a onda se to tjeralo sa vozačima. Svojim očima sam vidio kada se pravio spid, to je pravio Miloš Budimir. Pravio je i Lalić kako su ih naučili. To se pravilo od kofeina, metil-alkohola i još neke supstance. E sad, ta količina je sklanjana, to što se napravi tamo, što se umota. Jednom prilikom su Belivuk i Miloš Budimir, možda je bio i Marko Budimir, ali ne mogu da se sjetim, od nekih 500 grama kokaina pravili "stotke" i "pedesetice" i vakumirali ih. Ja sam bio tada tamo. Trebalo je da uzmem nekih 100 ili 50 grama, ali sam rekao da se to ostavi. To sam vidio. Veće količine nisam vidio - naveo je Hrvatin.
Na pitanje zamjenika tužioca Saše Ivanića da li tačno misli na prostorije u Humskoj 1, kad govori o pravljenju spida i pakovanju droge, Hrvatin je odgovorio potvrdno.
- Tako je. To se radilo kad se uđe u unutrašnji dio restorana. Prođe se iza šanka, bila su vrata koja su nekada služila za kuhinjski dio, a to se radilo na jednom od stolova i kuhinjskim elementima. Moguće je da je bilo štekovano, ja nisam vidio, ali na osnovu onoga što sam vidio ne vjerujem da bi se držale neke količine tamo jer su imali više štekova za to. Možda male količine, ali to što sam vidio, mogu da potvrdim - objasnio je nekadašnji pripadnik klana Velje Nevolje.
Menadžer restorana "Butik" donio risivere da "snime" Šarca
Hrvatin je u opsežnom svjedočenju ispričao da je Veljina ekipa saznala da se pojavila neka grupa Lazara Vukićevića i da Aleksandar Šarac radi o glavi Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću baš dok su "planirali i radili" Gorana Veličkovića Goksija, naglašava Kurir.
Šarac (35), član kriminalne grupe Pink Panter, podsjetimo, izrešetan je 17. oktobra 2020. u garaži TC Ušće na Novom Beogradu, a posle devet dana je podlegao povredama.
- Prvi put konkretnije saznajem o tome u stanu Srđana Lalića kad su donijeta dva risivera iz jednog restorana, mislim da je u Novom Beogradu, da pregledamo slike i vidimo s kim je Šarac bio kad je slavio rođendan. Nisam siguran da li je slavio rođendan svoje djevojke ili svoj. Tada sam prvi put saznao konkretnije šta i kako dok su ostali već znali. Risiver je donio Kosta koga znam sa Radove tribine. On je puštao i upravljao snimcima. U stanu smo bili Belivuk, Miljković, Lalić, Miloš i Marko Budimir, Dejan Tešić i ja. Gledali smo u stanu zato što su Miljković i Belivuk u to vrijeme tamo bili u šteku. Tamo smo pregledali te risivere, ali ništa nismo mogli da navatamo, a ja nisam ni poznavao te ljude... Vidjeli smo Šarca i njegovu djevojku, a Lazar nikad nije viđen na tim snimcima - ispričao je Hrvatin i otkrio kako su došli do informacija o Lazaru.
Mare blefirao da je vjeran "škaljarima" i kuckao s atentatorom na Zvicera, navodi Kurir.
- Saznali smo da postoji ekipa i da ima stan kod stadiona koji gleda na ulaz restorana u Humskoj. Onda smo mi uradili kontra pratnju. Jedno jutro smo se našli i napravili grupu za to. Ispočetka se zvala "Soprano grupa", ali smo posle nekoliko dana promijenili naziv u "Kovid" zato što je virus bio aktuelan u to vrijeme. U toj grupi je bilo nas sedam: Belivuk, Miljković, Miloš i Marko Budimir, Lalić, Tešić i ja.
Miljković je posle toga u kontaktu sa nekima, predstavljajući se kao "škaljar", došao do saznanja da su Šarac i Lazar na vezi sa izvjesnim "Kapetanom" (Milo Radulović) iz škaljarskog klana, koji je bio jedan od vođa u tom trenutku. Kad su se skockale stvari sa našim čovjekom, koji je bio dobar i sa "Kapetanom", Belivuk, Miljković i Nebojša Janković odlaze u Crnu Goru. Miljković je imao tri telefona, a jedan od njih je koristio za kontakt sa čovjekom od koga je dobijao informacije ko su "škaljari" po Beogradu koji su bili zaduženi da jure neke određene ljude i da nas nadgledaju - ispričao je Hrvatin.
Prije odlaska u Crnu Goru Miljković je prema riječima Hrvatina jedan telefon ostavio Laliću i Marku Budimiru za dopisivanje.
- Taj čovjek sa kojim je pričao bio je Stefan Mandić, jedan od izvršilaca atentata na Radoja Zvicera zvanog Born u Ukrajini. Mandić je bio u zatvoru dok je Miljković razgovarao sa njim. Mislim da je Mandić na "Skaju" imao nadimak "Kirijiku". Uglavnom, Miljković je komunicirao sa njim i predstavljao se kao neko ko je vjeran njima.
Kasnije, u prepisci sa čovjekom, koji je bio naš, a istovremeno je bio u kontaktu i sa "Kapetanom" sve je skockano. Dogovoren je sastanak sa "Kapetanom" i Belivuk, Miljković i Janković su otišli u Crnu Goru. Jedan telefon su ostavili Laliću i Marku Budimiru za dopisivanje sa Mandićem jer su tu bile i neke druge stvari nevezane za ovo. Bili smo na vezi sa Mandićem i "Kapetanom" da bismo saznali ko su njihovi "škaljari" koji nam rade o glavi - detaljno je objasnio Hrvatin.
"Kapetan" je bio potreban jer je na vezi sa "škaljarima"
- U to vrijeme smo se intenzivno sastajali u stanu kod Lalića. Planirano je da sačekamo da nam se jave Belivuk, Miljković i Janković i da postupamo dalje po dogovoru, kako bude bilo javljeno. Oni su tada otišli na sastanak i posle toga upali na "štek" i likvidirali jednog, prema mojim saznanjima, a možda i dvojicu. Taj što su ga likvidirali prezivao se Hodžić. "Kapetana" nisu ubili, on nam je bio potreban jer je imao keša i bio je na vezi sa "škaljarima", tim viđenijim iz Crne Gore.
Bio je u neku ruku šef Šarcu i Lazaru Vukićeviću. U jednom trenutku nam se javio Miljković i pitao zašto nismo u kontaktu sa Mandićem, navodeći njegov nadimak sa Skaja. Tada je Mandić javio "Kapetanu" da ne zna zašto mu se ne javlja taj i taj preko koga se Miljković dopisivao sa njima. Taj telefon je ostao kod nas pa su Lalić i Marko Budimir uzeli brže bolje da pišu. Nastavljena je prepiska sa njim da bi se sve umirilo i da bi Miljković mogao da nastavi da piše i da ih navlači da bismo ih rešavali - naveo je Hrvatin i dodao da im je javljeno kad je Miljković počeo da piše Šarcu i Lazaru Vukićeviću sa "Kapetanovog" telefona.
Opisao je i detalje klopke za Vukićevića, ističe Kurir.
- Marko Budimir i ja smo bili u kolima i čekali da nam Tajson javi da je pokupio Lazara dok su Miloš Budimir i Lalić otišli direktno u kuću u Ritopeku. Dogovor je bio sledeći. Imali smo jednu posebnu futrolu za telefon koja je u sebi imala dvije pregrade. Jednu običnu i jednu obloženu aluminijumom. Tajson je tada kratko rekao Lazaru: "Šef (misli na "Kapetana") je znaš i sam rekao da bude bez priče".
Onda je njegov telefon stavio u futrolu sa aluminijumom, ali Lazar to nije znao, tako da nije bilo aparata, ničega... Mi smo bili na parkingu u Radničkoj ulici, u pravcu prema gradu, da bismo mogli da vidimo Tajsona kada se uključi i krene prema auto-putu. On je kasnio desetak minuta i mi smo već komentrisali: "Neće ni ovaj doći". Bili smo na vezi sa Lalićem i Milošem Budimirom i oni su pitali: "Šta se dešava? Jel došao?", a mi smo im javili da ga nema i da čekamo. Pisali smo Tajsonu, ali on nije odgovorio jer su veze bile nešto lošije... Međutim, ubrzo smo vidjeli kombi na semaforu i Lazara na mjestu suvozača. Znali smo da je on, imao je kačket i dugu kosicu... pa smo polako krenuli za njima - ispričao je Hrvatin opisujući kako su na prevaru odveli Lazara u "klanicu" u Ritopek gdje je jezivo mučen i ubijen, zaključuje Kurir.