Jedino pismo koje je ostalo iza Ljubomira Magaša, zvanog Ljuba Zemunac, objavljeno je na stranici “Legende devedesetih”. Pismo je poslao advokatu Andriji Ražnatoviću.
Ljuba Zemunac bio je beogradski kriminalac i bokser i jedna od najpoznatijih ličnosti jugoslovenskog podzemlja. Njegovo pismo prenosimo u celosti.
"Druže A. Pošto je prošlo nedelju dana kako ste bili kod mene, ja Vas obaveštavam da se moja situacija nije promenila na bolje nego na gore. Ja osećam i dalje bolove oko metka koji nosim u telu, a ostale stvari kao što sam Vam i ranije rekao nisu bolje već gore. Druže Andrija sada želim da Vas obavestim da se osećam sve slabiji fizički i psihički i da sam prestao da jedem. Nadam se da ćete nešto preduzeti.
Pozdrav. Magaš Ljubomir"
Magaš je rođen je 27. maja 1948. godine u Zemunu u porodici Šime Magaša, poreklom iz Vinjerca pored Zadra i Rose, rođene Ćurčić, a sa porodicom se kasnije preselio na Zvezdaru.
Sa šest godina je ostao bez oca, koji se rastao od njegove majke. Učio je auto-limarski zanat, ali ga nije završio. U policiji je prvi put registrovan 1964. godine, kao napasnik. U narednih nekoliko godina često je privođen uglavnom zbog sitnih krivičnih dela: grebanja automobila, pretnji, tuča, otmica torbi.
Na Zvezdari je počeo da se bavi ameterskim boksom i uličnim tučama. Sud u Beogradu mu je 1965. odredio kazneno-popravnu meru slanja u Dom za maloljetne prestupnike u Nišu. Godine 1967. je u jednoj tuči na Tehnološkom fakultetu teško prebio studenta Vladimira Vučkovića, pa je u strahu od policije, prvi put pobegao u Austriju.
Iste godine kada se vratio iz inostranstva osumnjičen je da je zajedno sa Radetom Ćaldovićem Ćentom i Zoranom Milosavljevićem Robijom silovao jednu devojku. Za ovo delo je dobio tri godine zatvora u Sremskoj Mitrovici.
Dve godine robije je proveo u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Ubrzo nakon izlaska iz zatvora u martu 1971. godine našao se na Interpolovoj poternici zbog krađe automobila. Istog trenutka kad je izdata poternica, Magaš se našao u bekstvu zajedno sa svojim prijateljem Đanijem sa kojim je pobegao u Italiju.
Sedamdesetih godina 20. veka je boravio u zapadnoj Evropi gde se bavio pljačkma i iznudama. Osumnjičen je za ubistvo Veljka Krivokapića 27. oktobra 1978. u kafeu “Haup trost” u Beču.
Ubio ga je Goran Vuković zvani Majmun ispred oblasnog suda u Frankfurtu.