Poslednja decenija 20. vijeka u regionu po zlu zapamćena "vesele devedesete", izrodila je brojne žestoke momke. Među "luđima od najluđih" bio je Zemunac Dragan Ugarković Ugar (35), ludo hrabar, nije prezao ni od čega niti bježao ni od koga.
Za njega se pričalo da je prvi koristio ručni rakteni bacač "zolju" u kriminalnim obračunima. Navodno je ispalio projektil na svog rivala Jovana Guzijana Cunera.
Takvih ponašanjem stekao je brojne neprijatelja, pa se više puta našao na nišanu. U restoranu "Tifani" je izrešetan 1994. godine, pogođen je sa više od 10 metaka. Pričalo se da je iza tog napada stajao Boris Petkov i Voždovčani, a nezvanično "Tifani" je bio glavni štab tada moćnog voždovačkog klana.
Kraj mu je došao 21. novembra 1999. kada je sa dvojicom prijatelja došao do restorana brze hrane na Novom Beogradu kod Fontane. U kolima je čekao da mu donesu hranu. Iz crne "opel askone" u pokretu ispaljeno je iz "kalašnjikova" kiša metaka. Automobil sa napadačima nestao je u noći.
Ovog puta Ugar nije imao sreće, preminuo je u kolima, nekoliko minuta posle napada, pred očima prijatelja koji su dotrčali do kola. Sumjalo se da iza napada i likvidacije stoji drugi Zemunac, Jovan Guzijan Cuner, stari Ugarov neprijatelj. Cuner nikada nije osuđen za to, izrešetan je 2002. godine.
O svom prijatelju i njegovoj nevjerovatnoj hrabrosti progovorio je Karađorđe Subotić, dugogodišnji prijatelj pokojnog Ugarkovića i sam žestok momak devedesetih godina.
"Prva greška Gorana Vukovića je bila što je dozvolio da se upuca Ugar, tu mu je bio slom, a druga greška je bila kada se odrekao mene, tu mu je bio fajront, kraj. Ja sam mu bio pravi prijatelj, bez interesa, mene nije mogao da kupi za pare. Ja sam rekao Goranu da je Ugar moj prijatelj, da je najgori, ja se njega ne odričem, pa i Goran se družio sa njim, svi smo se družili zajedno", ispričao je Subotić.
On je Vukovića, takođe svog prijate ali i vođu voždovačkog ganga, svojevremeno poručio:
"Ti iskorišćavaš tu situaciju i zoveš na piće Ugara koji je tada bio u zavadi sa Mirkom Bosancem, a oni su inače prije toga bili dobri, Ugar i Mirko su bili kumovi, i iskorićavaš tu situaciju što si dobar sa Ugarom, da ga zoveš u lokal i da ga ovi tamo ispucaju 24 puta!", objasnio je Karađorđe.
Svoje mišljenje o pokojnom Zemuncu nije promijenio: "Ugar je bio prehrabar čovjek, samostalac, koji se borio na taj način kako se borio, neki su nam zamjerali druženje sa njim, plašili su ga se, važio je za jednog od najjačih ljudi u Zemunu, preživio je to upucavanje, ali je kasnije stradao na veoma ružan, podao način od tih ljudi koji su se doselili u Zemun i koji su bili u dobrim odnosima sa njim", objasnio je Subotić.
Ipak i Ugarković je imao slabu tačku, kao je objasnio Karađorđe Subotić:
" Prevario se što im je vjerovao kao što se prevario kada je otišao da se vidi sa tim Voždovčanima koji su ga ispucali, on nije čak ponio pištolj, da ne bi išao na robiju ako ga startuje policija i pogriješio je, treba uvijek nositi pištolj ako vjeruješ da ti je život ugrožen. Robija je ništa, ako je smrt alternativa. Dok su pucali na njega, on je pokrio rukama glavu, otkinuli su mu prst, 24 metka je tada preživio i posle još 7-8 kada ga je neka druga ekipa u kazinu ispucala u stomak. Ugar je bio nevjerovatan čovjek, imao je strašnu harizmu, bio je veoma hrabar. Ali vjerovao je ljudima, da ti odeš nenaoružan u taj lokal, kao da se mirite, kakvo crno mirenje, ti si pokušao da me ubiješ pa sad da se nađemo da se mirimo, nema od toga ništa, to je samo prevara, laž", ispričao je Karađorđe Subotić.