Goran Vuković zvani Majmun od malena je sticao iskustvo na beogradskom asfaltu.
Vuković je rođen u Beogradu 1959. godine, a kako je bio sa Voždovca, uzor mu je bio Đorđe Božović Giška, sa kojim se družio još kao maloletnik, kao i Ljubomir Magaš kom se divio a kojeg je na kraju i ubio.
Od pentranja po prozorima i provala u stanove do ubistva čoveka koji se smatra "ocem" organizovanog kriminala u Srbiji, Vukovićev život bio je poprilično turbulentan.
Poznanici su ga opisivali kao zgodnog, visokog, prijatnog mladića koji je patio zbog straha od Ljube Zemunca koji mu je inače bio idol.
Ubio svog idola Ljubu Zemunca
Na robiju je prvi put "zaglavio" sa 24 godine, 1983. godine, a javnosti je postao poznat 1986. godine kada je u Frankfurtu, ispred zgrade suda, upucao Ljubomira Magaša poznatijeg kao Ljubu Zemunca. Ovaj događaj ga je uzdigao u sam vrh kriminalnog miljea.
Uhapšen je ispred zgrade suda smejući se, a za ubistvo Magaša, odslužio je kaznu od 5 godina zatvora u Nemačkoj.
Kako je dobio nadimak Majmun?
Mnogo je priča ispričano o Goranu Vukoviću, ali priča o čudnom nadimku koji zvuči uvredljivo nekako je skrajnuta. Uprkos tome što nadimak zvuči uvredljivo Vuković ga je dobio zbog svoje spretnosti.
Vuković je nadimak Majmun dobio zbog izuzetne spretnosti da se penje po zgradama. On je mogao da se sa spoljne strane zgrade popne na drugi sprat, a retko ko je bio sposoban za tako nešto. U tim "akrobacijama" nije imao konkurenciju.
Pet puta izbegao smrt
Vuković je čak pet puta izbegao smrt. Naime, on se mnogima zamerio pa im je tako bio na listi za odstrel.
Prvi put je na njega pucano iz ručnog bacača odnosno "zolje". Vrata na automobilu bila su otvorena a projektil je prošao između sedišta i kroz Majmunove noge.
Drugi put je ispod njegovog automobila podmetnuta bomba. Bomba ipak nije aktivirana a pretpostavlja se da vozilo i Majmun nisu odleteli u vazduh jer je sa njim, kao suvozač, bio sin tada visokog i istaknutog generala.
Treći put, napadači su na Vukovića pripucali iz mraka. Samo tri nedelje nakon toga, na isti način neprijatelji su ponovo pokušali da ga likvidiraju.
Peti put desio se u blizini diskoteke "Luv". Vuković je video obrise u mraku, prišao i od momka kog je zatekao oteo škorpion kao i legitimaciju saveznog SUP-a.
Šesti napad koban
Iako je uspeo da preživi najmanje pet atentata, Vukovića sreća nije mogla pratiti doveka. 12. decembra 1994. godine. desio se još koban napad na njega, a odigrao se ispred Jugoslovenskog dramkog pozorišta. Napadači su prišli iz parka "Manjež" i sasuli u smeru Vukovića 25 metaka.
Očevici kažu da je, pre nego što je počela pucnjava, Vuković pogledao ispod svog automobila da slučajno nije podmetnuta bomba, međutim nije očekivao rafalnu paljbu.