Unutra je uvek bilo sedmoro-osmoro ljudi. Izgladnjivali su ih, a neki su bili vezivani. Prostorija se nije provjetravala jer su jaukali, pa da se ne bi čulo napolju, tvrdi za Kurir Zorica Kljajčin, koja je tri mjeseca čistila u „Holidej hausu“
Istina je da postoji podrum u kom pod ključem vlasnici doma „Holidej haus“ drže stare! Unutra ih vezuju, izgladnjuju, a ne daju im ni vodu da ne bi morali često da im mijenjaju pelene!
Ovo za Kurir tvrdi Zorica Kljajčin, žena koja je 2017. bila tri mjeseca zaposlena u domu za stare „Holidej haus“ na Petlovom brdu. Ona nam je rekla da se te godine sa drugaricom prijavila na konkurs za posao higijeničarke, ali da je zbog mjeseca provedenih u suzama i lošeg odnosa s vlasnicom doma Aleksandrom Milovanović dala otkaz.
- Kada sam otišla na razgovor, sve je izgledao sjajno. Bila sam oduševljena prostorom, uslovi su bili dobri, svi su bili ljubazni - priča ona i dodaje da je već prvih dana uvidjela da tu nešto nije u redu.
Spratovi imaju broj kreveta koliko licenca nalaže, međutim, prema njenim tvrdnjama, u sklopu doma postoje dva prostora koja u vrijeme kada je ona radila nisu bila registrovana, a u njima su ležali korisnici. Jedan je suteren, koji je, kako je za Kurir tvrdila i Snežana Pantelić, služio za zlostavljanje i u kom su mučili i njenu majku, koja je ubrzo preminula. Zaposleni nisu dali inspekciji resornog ministarstva i policiji da tu uđu tvrdeći da nemaju ključ. Drugi je, kako kaže Zorica, prostorija koja se iz dvorišta graniči s kuhinjom.
Ona je kao higijeničarka ulazila u suteren, koji je uvek držan pod ključem.
- Unutra je uvek bilo sedmoro-osmoro ljudi. Neki su bili vezivani, neki i u podlivima od vezivanja. Prostorija se nije provetravala jer su jaukali, pa da se ne bi čulo napolju. Svjež vazduh i dnevno svijetlo dobijali samo kada ja ribam prozore. Unutra su bili ljudi koji su jako dementni, u lošem stanju, kao i oni koji su umirali od karcinoma. Bili su gladni, a ja sam i opominjana jer sam im donosila keks ili hleb, šta uspijem da unesem. Uskraćivali su im i vodu da bi im samo jednom dnevno mijenjali pelenu, jer su ih toliko i obilazili - tvrdi naša sagovornica, koja je bila vidno uzrujana dok opisivala te scene, iako su od tada prošle četiri godine.
Zorici je vilica podrhtavala dok je govorila.
- Uvijjek sam nosila vodu sa sobom, davala im. Sjećam se jednog deke, bila mu je amputirana noga. Objašnjavao mi je ko mu je ćerka, molio da je nađem i da joj kažem da ga izvuče, jer ga drže kao psa. Posebna je priča što su unutra zaključavani zajedno muškarci i žene, pa sam tako jednom zatekla ženu koja je polugola igrala pred svima. Kada sam to pričala njegovateljicama, od kojih su neke frizerke i veze s poslom nemaju, govorile su da ih nije briga. Dešavalo se nekada da se potuku štićenici doma ili da ovi koji su odvezani vezanima uzimaju hranu. Unutra je bilo kao u logoru i to su scene koje nikada neću zaboraviti.
Ona otkriva da su korisnike tamo zaposleni kupali samo kada imaju posetu.
- To je jedini dom u kom poseta mora da se najavi dva-tri dana ranije, da imaju vremena da ih srede, okupaju, očešljaju i skinu sa sedativa, jer su većinom bili stondirani. Ljudi su dolazili na nogama, a posle sedam dana su ih iznosili u sanduku.