Klark tvrdi da su vazdušni napadi koji su počeli 24. marta 1999. godine bili upereni protiv tadašnjeg političkog režima.
Vesli Klark, bivši general američke vojske tvrdi da verovatno ne bi došlo do NATO bombardovanja 1999. godine da je jugoslovensko rukovodstvo prihvatilo sporazum u Rambujeu.
NATO intervencijom je okončano, tvrdi Klark, etničko čišćenje koje se događalo u tom trenutku, a građanima Kosova je pružena prilika da uspostave sigurnost i demokratiju.
"Posao još nije završen", smatra Klark jer i dalje postoje tenzije između Srbije i Kosova, a kako kaže, napetosti postoje i između Bugarske i Severne Makedonije, kao i na Balkanu.
Klark tvrdi da je "sporazum ponuđen predsedniku Slobodanu Miloševiću u osnovi bio identičan sporazumu predviđenom za Bosnu i Hercegovinu".
Klark smatra da se Milošević "uobrazio". Kada je 1995. godine trebalo prebaciti trupe do Bosne i Hercegovine, Milošević je sa odobravanjem gledao na tu akciju, dok je četiri godine kasnije sve odbacio. Bivši američki general ocenjuje i da je Milošević sabotirao odnose, pregovore i da je sukob bio neizbežan.
Vazdušni napadi su "bili upereni protiv tadašnjeg političkog režima", tvdi Klark. Navodi i da se Milošević nije predomislio i da je pribegao oružanom sukobu.
"Njegove trupe su počinile brojne brutalnosti na Kosovu tako da je on ishod učinio neizbežnim", smatra Klark i dodaje da je posle svega nekoliko dana Alijansi postalo jasno da se Milošević mora odreći Kosova.
"Da se nije okrenuo oružju možda bi pomirenje bilo moguće, danas bi možda bilo više mira, ne bi bilo aktuelne napetosti", smatra Klark i dodaje da su se srpske vojne i policijske snage povukle sa Kosova, ali da je u Srbiji, kaže, i dalje sveprisutno nezadovoljstvo ishodom.
Na pitanje novinara Glasa Amerike da li postoje reči utehe za građane koje nisu imale nikakve veze sa Miloševićem, ali su oni i njihove porodice stradale, Klark kaže da su "devedesete bile teške godine za Srbe".
Klark kaže i da se osećao "užasno" zbog civilnih žrtava čiji je uzrokom bilo njihovo pogrešno ciljanje. On navodi da je bilo stvari koje su činili pogrešno tokom kampanje i ljudi su gubili živote. Intervencija NATO je počela 24. marta, okončana 10. juna 1999. godine, a odluka o intervenciji, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, doneta je nakon neuspešnih pregovora u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.