Milošević je nakon hapšenja 1. aprila 2001. godine, smešten u Centralni zatvor u Beogradu.
Slobodana Miloševića su na prijemnom zatvorskom odeljenju sačekala dva stražara, i posle ostavljanja kaiša, sata i dokumenta, dobio je čaršaf, jastučnicu, dva ćebeta i porciju za jelo.
Milošević je boravio u samici dužine tri metra i širine 2, 20. Njegova ćelija nalazila se u jednom od dva bloka samica, koje su neposredno pre hapšenja bivšeg direktora RTS Dragoljuba Milanovića, u februaru iste godine, preuređene i okrečene.
Pod samice bi je prekriven linoleumom, a na plafonu su bile ugrađene neonke, koje su se u celom zatvoru gasile u 22 časa, a palile u šest sati ujutru.
U samici su se nalazili krevet, sto koji je pričvršćen za pod, stolica i orman, nalik vojničkom, u kome pritvorenik drži garderobu, higijenska sredstva i druge stvari.
Pored oskudnog nameštaja, nekadašnji šef države je imao i "čučavac" za fiziološke potrebe. Iznad "čučavca" je bila česma sa hladnom vodom i vodokotlić iz koga je virio mali kanap za povlačenje vode. Na ćeliji u kojoj je boravio Milošević su bila teška plava metalna vrata, a na njima i mali prozorčić.
Kako je tada za ispričao sagovornik iz Centralnog zatvora, Milošević je kao i drugi zatvorenici dobijao jedan kanister sa toplom vodom, a kupao se jednom nedeljno.
Bivši predsednik nije bio privilegovan ni oko šetnje u zatvoru. Šetao je sam, jednom dnevno, po 30 minuta, u pratnji stražara.