Počele su razne priče i tračevi...
Avgusta 1977. Josip Broz Tito po ko zna koji put je u centru interesovanja svetske javnosti. Bio je prvi državnik koji je u istom potezu posetio Moskvu i Peking.
Kada se tome doda najveličanstveniji doček u istoriji priređen nekom stranom državniku u Severnoj Koreji, ne čudi što su oči svetskih medija bile uprte u Tita i njegovu delegaciju.
Međutim, ovaj njegov put izazvao je posebno interesovanje i u zemlji. Građane i radne ljude SFR Jugoslavije, svikle na Brozova spektakularna i luksuzna putovanja, nije mnogo dodirivao značaj posete Moskvi i Pekingu, već činjenica što pored njega nije bila njegova životna družbenica Jovanka Broz, popularna Joka.
Počele su razne priče i tračevi, najpre šapatom. Najobavešteniji, bliski Predsedništvu države i Predsedništvu CK SKJ, širili su različite verzije Jovankinog odsustvovanja sa spektakularnog puta.
Najubedljivija verzija je bila da Jovanka nije htela da putuje, odnosno da je svoj odlazak uslovljavala određenim zahtevima, koji joj nisu ispunjeni.
Navodno je tražila da ne putuje Titov ađutant admiral Dušan Vilović s kojim je imala težak incident.
Jovanka je, u afektu, pljunula prema njemu i, kako je Vilović docnije ispričao, već je digao ruku da je ošamari, ali se zbog Tita uzdržao.
Drugi njen uslov je bio i da ne putuje izvesna D. G. koja se već duže vreme nije odvajala od Tita i koju su svuda predstavljali kao "fizioterapeutkinju", a još češće i kao "stenodaktilografkinju" koja je u to vreme imala 29 godina.
Inače, ta zgodna žena prvi put je primećena u jesen 1973. na Brionima. Vršljala je usamljena po hotelu "Neptun" kao po svom dvorištu. Bila je mlada, lepa, vitka i izazovna u uskim farmerkama.
Na pitanje Koče Popovića i novinarke Dare Janeković, šta ona zapravo radi u "u tajnom Titovom carstvu", nonšalantno je odgovorila: "Dosađujem se".
Po povratku iz Kine Tito je nakratko svratio do Užičke 15, spakovao najosnovnije stvari i produžio za Karađorđevo.
Jovanka je ostala sama, izolovana i zaboravljena. Pokušavala je na razne načine da nađe izlaz iz nastale situacije. Obraća se ljudima koji su imali najveći uticaj na Tita: zove Stevu Krajačića, piše pismo Miroslavu i Beli Krleži... Moli Daru Janeković da je poseti na Dedinju.
Krleža će neposredno pred smrt potvrditi da je to pismo stiglo na Gvozd 23 ali uz opasku: "To je točno, ali iz pisma nije nam bilo jasno što se zapravo u Beogradu događa". Ni Krajačić nije negirao da se Jovanka obraćala njemu.
Dara Janeković je o susretu iz tog vremena napisala: "Posetila sam je u Užičkoj 15, u njenu i Titovu domu, i to kad sam izašla iz bolnice, početkom oktovra 1977. godine, pre polaska u Zagreb. Sve je to bio dogovorio Krajačić. A i Jovanka je želela da me vidi i da porazgovaramo, jer je znala da sam bila na tom putu u Moskvi i Pekingu. Bila je tada uznemirena, zabrinuta i zaplašena. Čak mi je doslovce rekla da se boji. Tito tada nije bio u Užičkoj, već u Karađorđevu. Pitala sam je kako to da nije pratila Tita na napornom i dugom putu. Ustala je u tom trenutku, otišla u susednu prostoriju i vratila se s papirom u ruci. Pružila mi je da pročitam. Na nepunoj stranici teksta, potpisanog od šefa Titovog kabineta Baturine, bilo je napisano da Jovanka ne putuje, tako je odlučeno."
Mlada dama D. G. krenuće na put u Sovjetski Savez, Severnu Koreju i Kinu. Mlađi novinari pravili su na njen račun svakojake šale. A stariji se pravili da to ne čuju. D. G. je već bila poznato lice pratiocima Josipa Broza na raznim putovanjima.
U početku je putovala avionom broj 2, koji je uvek išao ispred Titovog i stizao na odredište prvi, kako bi prateće službe imale vremena da se pripreme za rad. U tom avionu bila je većina Titovog obezbeđenja, snimatelji, novinari, prevodioci i druge službe.
U ekspediciji za put u Sovjetski Savez, Koreju i Kinu, mlada D. G. nije više bila u avionu broj 2, bila je uz Tita.
Međutim, opšta konsternacija svih članova delegacije i Brozove pratnje nastala je kada se D. G. pojavila odmah uz Tita i Brežnjeva na polaganju venca na grob Neznanoga junaka, ispod zidina Kremlja.
Još veće iznenađenje izazvala je pojava druge mlade žene, koja je poprilično ličila na D. G. Ispostavilo se da je to njena rođena sestra R. G. Veličanstven prizor: dve mlađahne "sestre Kesler" 85-godišnji Tito i nešto mlađi Brežnjev. Slika za bogove, ali i za novinare i snimatelje koji su stajali nasuprot, i mogli su sve dobro da osmotre, ali nisu smeli i da zabeleže.