Region

KO JE BIO SKOLE: Neprijateljima vadio zube na živo, prijateljstvo sa Arkanom puklo zbog novca, bio "posebno opasno lice"

Autor Kristina Stevović Izvor mondo.rs

Telo njegovog sina pronađeno je jutros.

Izvor: YouTube/printscreen/RUDAR 7

Zoran Uskoković Skole izgradio je svoje ime pod okriljem "voždovačkog klana", u vreme kad su njime upravljali čuveni Giška i Simenda.

Rukovodio se sasvim suprotnim načelima od svojih šefova, pa je bio vrlo pohlepan, neumereno surov, sa povremenim sadističkim izlivima, i zlopamtilo. Osvetoljubiv, i za najmanje sitnice je isterivao svoje. Sujetan preko svake mere, ispisivao je jedinstvenu biografiju.

O njegovim nedelima se pričalo po tadašnjem beogradskom podzemlju pa je tako poznato da je na Ćiru Poštara pucao samo zato što ovaj nije bio ljubazan koliko je Skole smatrao da treba da pude, kada mu je tražio novac za kupljeni heroin.

Jednom prilikom, Aleksandar Jovović ranio je Skoleta u nogu, zbog čega je ovaj šepao, otela je Skoletova ekipa i mučila. Prema nekim pričama, njemu su na živo vadili zube, polomili podlaktice i šake, nakon čega su dizalicom za automobile probali da mu slome butnu kost, međutim nisu uspeli pa su pobegli.

Skole je uhapšen 1994. godine, zbog otimanja skupocenog automobila vlasnika jedne kockarnice.

Prvih petnaestak dana u Centralnom zatvoru Skole je proveo u strogoj izolaciji. Smešten je u samicu, a komandirima je stavljeno do znanja da je reč o "posebno opasnom licu" i da nipošto sa njim ne smeju kontaktirati van službenih ovlašćenja. Posle je prebačen u kolektivnu sobu, gde su, zbog "ugleda" na asfaltu, svi odmah pristali na njegov autoritet.

Skole se u CZ nije dugo zadržavao pa je proveo samo dva meseca, koje je u kolektivnoj sobi bukvalno presedeo poluopružen na dugačkoj klupi sa koje je izdavao naređenja. Najveća njegova preokupacija bila je hrana. Stalno je nešto jeo. Dobijao je velike pakete, i pride još ponešto dovlačio iz kantine. Bio je krupan, ali ne mišićav, već mastan. Nikakve vežbe u sobi ga nisu zanimale. Izlazio je u šetnju, ali uvek poslednji. I to mrzovoljno, kao da se ljuti što ga prekidaju u mljackanju. Svoj neobuzdani apetit pravdao je tvrdnjama da je on, zapravo, "najveći srpski gurman".

Skole se družio sa Arkanom, a poslednji put mu je došao u kancelariju da traži svoje milione od prodaje Lazetića Fenerbahčeu, ali kako se priča, Arkan uvređen kako njemu neko sme da traži pare, pogazio je svoju reč i isterao Skoleta, vičući i udarajući ga novinama. Ovo poniženje mu Skole neće zaboraviti. Navodno je sa Jorgom i Batom Trlajom isplanirao Arkanovo ubistvo, međutim je to uporno demantovao.

"Čitav Beograd zna da smo Arkan i ja imali zajedničke poslove vezane za fudbal, da smo ulagali u dobre igrače, ali da smo sarađivali i u drugim poslovima. Bili smo dobri prijatelji. Nikada nismo razmenili ružnu reč, niti dolazili u situaciju da se zbog nečega posvađamo. Kad je Arkan ubijen, zvao sam i Cecu i Mandićevu porodicu da izjavim saučešće. Dao sam umrlice prijateljima. Niko od uhapšenih za ubistvo u istrazi me nije pomenuo" rekao je Skole u intervjuu koji je dao oko mesec i po dana posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, po povratku u Srbiju iz inostranstva, gde je bio u vreme atentata u „Interkontinentalu“.

Ubijen je u filmosj jurnjavi automobilima po Novom Beogradu u aprilu 2000. godine.

"Moj recept su likvidacije beogradskog ološa koje traju pet do šest sekundi. Najduža likvidacija mi je trajala minut i po, a reč je o ubistvu Zorana Uskokovića Skoleta", svojevremeno je izjavio Sretko Kalinić koji je i presudio Uskokoviću.