Zaboravilo je Haško tužilaštvo da su Vukovi dobrovoljci bili na teritoriji Hrvatske i BiH, da su komandanti njegove paravojske postajali takozvani kontroverzni biznismeni, navodi bivši šef beogradskog centra DB Zoran Mijatović.
Lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković, iako je ideolog paravojske koja je devedesetih išla na ratišta u bivšoj Jugoslaviji i činila brojne zločine, sklopio je nekakve dogovore sa sudom u Hagu i zato nije završio u haškom pritvoru.
To tvrdi nekadašnji načelnik (1993-1998. godine) beogradskog centra Državne bezbednosti (DB) Zoran Mijatović.
„Regulisali smo to s Vukom“
Podsećajući da su prve paravojne jedinice formirali SPO i SRS, on navodi da Haški tribunal nije pravio razliku kad je riječ o dobrovoljcima SRS Vojislava Šešelja i dobrovoljcima koje je slao SPO i Vuk Drašković, međutim...
- Oni su ih stavili sve pod isti koš, pod koš SRS. Zaboravilo je Haško tužilaštvo da su Vukovi dobrovoljci bili na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine, da su tamo ratovali, usput pljačkali, silovali i ubijali. Da su komandanti njegove paravojske postajali takozvani kontroverzni biznismeni. Ali Vuka u Hagu nema da podijeli sudbinu sa svojim ideološkim prijateljem i kumom. A zašto je to tako? To Vuk dobro zna. Zna i tužilaštvo - naveo je Mijatović u knjizi „Strane službe, kovači haške pravde“.
On se prisjeća i svog razgovora s haškim istražiteljima, koji nisu ni htjeli da slušaju o angažovanju Draškovićevih dobrovoljaca na ratištu devedesetih.
- Više ih je interesovalo da li je SPS mobilizovao dobrovoljce, iako je i njima, kao i meni, bila poznata Draškovićeva aktivnost na mobilizaciji dobrovoljaca. Jedan od istražitelja, na moju primedbu da SPS nikada to nije radio, a da je to radio upravo Vuk Drašković, rekao mi je da su oni ta pitanja s Vukom regulisali. Pitao sam kako i na koji način. Istražitelj se samo smješkao - navodi Mijatović, koji je bio i pomoćnik načelnika DB Jovice Stanišića.
Kako dodaje, Drašković je devedesetih malo-pomalo preuzimao ulogu pacifiste, a neće mu smetati ni politička koketiranja s tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem. Otkriva i da se lider SPO tajno viđao sa šeficom JUL i Miloševićevom suprugom Mirom Marković.
- Drašković će dati legitimitet Miloševiću odlukom da izađe na izbore onda kada ih je čitava opozicija bojkotovala, jer je Zapad tada prijetio da neće priznati rezultate izbora bez učešća opozicionih stranaka. Viđaće se i sa drugaricom Mirom Marković u momentu kada su građani na ulicama Beograda i cele Srbije protestovali protiv izborne krađe i tražili Miloševićevu glavu. A kada mu zatreba, Vuk će ući i u takozvanu ratnu vladu Šešelja i Miloševića. A danas se ponaša kao da u svemu tome nikada nije učestvovao. Uvijek će pokazati prstom na druge - naveo je Mijatović 2015. u knjizi „Strane službe, kovači haške pravde“.
On je u knjizi objavio i jedan od telefonskih razgovora koji je snimio DB, a u kojem se Markovićeva žali Draškoviću na pisanje lista Srpska reč, koji urjeđuje njegova supruga Danica. Markovićeva za Draškovića tom prilikom kaže da je „suptilni intelektualac, vrlo osetljiva osoba“, dok on nju oslovljava sa „gospođo profesorka“. Potom se dogovaraju da se nađu „na starom mjestu, kao i uvijek“, čime je dokazano da su bili u stalnom kontaktu, iako su zvanično u javnosti bili u sukobu.
Mijatović u knjizi otkriva da je oktobra 1998. godine DB tajno snimio razgovore koje je vodio - uoči jednog od susreta s Miloševićem u Beogradu - američki izaslanik Ričard Holbruk sa svojom ekipom, i to američkim ambasadorom Majlsom i grupom oficira iz NATO i Pentagona. Služba je, kaže, prislušna sredstva postavila u objekat za koji su Amerikanci mislili da je potpuno bezbedan, a materijal koji je snimljen pokazuje da Holbruk nije bio mirotvorac, kojem je bilo stalo do rješenja i dogovora sa zvaničnim Beogradom u vezi sa situacijom na Kosovu.
- Holbruk jeste bio čest gost na Miloševićevom kanabetu. Vodili su se ozbiljni politički razgovori uz dobar viski. Ovaj poduhvat naše službe pak pokazuje da je Holbrukova misija ipak bila ucenjivačka i ratoborna. Čak je bio spreman, znajući da predstoji bombardovanje Beograda nakon razgovora s Miloševićem, da ga posmatra iz nekog od beogradskih hotela. Odluka da Srbija bude bombardovana donijeta je odavno u Pentagonu, samo se tražio povod - piše Mijatović.
DB je, prema svedočenju Mijatovića, sredinom devedesetih otkrio da je Miloševićev sin Marko imao tajne baze batinaša demonstranata. U pitanju su bile „kombinovane ekipe ljudi bliskih Marku Miloševiću, pojedinim julovskim jurišnicima i ljudima zaposlenim u policiji“, a u bazama su planirane batinaške akcije po Beogradu i nekim mestima u Srbiji. Kada je šef DB Jovica Stanišić to rekao Miloševiću, on se kleo da o tome ništa ne zna. Mijatović u knjizi citira Stanišićeve reči: „Možda on nije znao, ali bez drugarice Mire to nije moglo da prođe. Ponašanje njegove porodice doći će mu glave kad-tad.“
U razgovoru za Kurir Mijatović se prisjetio i hapšenja Slobodana Miloševića 2001. godine.
- Iz današnje perspektive, i dalje osjećam gorčinu kada se setim kako je Slobodana Miloševića pretresao haški policajac prilikom njegovog izlaska iz zatvorskog vozila u krug Instituta za bezbijednost. Tom prilikom haški policajac tražio je od Miloševića, osim uobičajenog pretresa, da otvori usta. Na neki način osjetio sam nelagodu i poniženje, jer se radilo o bivšem predsjedniku države koga pregleda stranac. Reagovao sam tako što sam upozorio policajca da završi pretres i nastavi sa daljom procedurom.
U medijima se pre nekoliko godina pojavila tvrdnja da je demokratska vlast, koja je došla oktobra 2000, nudila bivšem šefu Državne bezbijednosti (1998-2001) Radomiru Radetu Markoviću, nakon što je uhapšen, nagodbu ukoliko za određene zločine iz devedesetih optuži Slobodana Miloševića. Mijatović pak za Kurir kaže da to nije tačno:
- Radeta Markovića smo hapsili zbog sumnje da je organizator više ubistava. Nije nam padalo na pamet da mu nudimo bilo kakve nagodbe. Bilo kakav dogovor s Markovićem onemogućio bi skidanje tereta sa službe, koju je upravo on doveo na loš glas. Dakle, tvrdnje nisu tačne.
Mijatović je opisao i kako je 1994. izgledao trenutak kad je tadašnji šef DB Jovica Stanišić saopštio Miloševiću da mu je u Moskvi sredio da ga u posetu primi ruski predsjednik Boris Jeljcin. Miloševiću je, inače, to bilo značajno jer je država bila izopštena od ostatka sveta.
- Kada mu je saopštio da je Jeljcin prihvatio da Milošević dođe u posetu Moskvi i da je ostalo da se samo još jednom utvrde detalji posete, ovaj je istrčao u dvorište s pištoljem u ruci i počeo da šenluči.