Ljubomir Mihajlović, čuven i kao Ljuba Šiptar, osnivač i dugogodišnji prvi čovek Komercijalne banke konačno je riješio da progovori o mnogome što se decenijama prećutkuje.
“Bankarstvom sam počeo da se bavim davne 1965. godine na Kosovu i Metohiji, prvo u Komunalnoj, a zatim u Jugobanci. Tada me je jedan od direktora pozvao u svoju kancelariju i odveo do prozora. Bilo je to u Prizrenu. Rekao mi je: “Pogledaj, Ljubo, ovog čistača cipela dolje. Da bi bio dobar bankar, moraš da budeš i čistač cipela, i prodavac, ali i ministar, pop i predsjednik države…” Svega toga sam se držao kroz cijelu karijeru, i nisam pogriješio. Bio sam omiljen bankar, a Ivan Stambolić, Vlajko Stoiljković, Arkan, Badža, Čeda Jovanović, Velja Ilić, Guri, patrijarh Pavle i mnogi drugi bili su mi i dobri prijatelji. Nekih, nažalost, nema više među nama”, priča Mihajlović.
Mihajlović je bio prijatelj i s Radovanom Stojičićem Badžom, koji je tragično nastradao u restoranu.
“Tačno. Policija je imala račune kod Komercijalne banke, i pomagao sam im za sve što im je trebalo, a s Badžom sam bio i dobar prijatelj. Na dan kad je ubijen, sreli smo se na sastanku i poklonio sam mu zlatnike s likom Svetog Save, koje je banka izradila povodom početka gradnje Hrama Svetog Save. Pozvao me je da uveče dođem na večeru u “Mama miju” da se družimo. Imao sam druge obaveze te večeri i nisam otišao. Kad sam saznao da je upucan i da nije preživio, rečeno mi je i da su kod njega pronađeni zlatnici koje sam mu poklonio toga dana. Družio sam se i s Vlajkom Stojiljkovićem, koji je bio izuzetno pošten i častan čovjek”, rekao je Mihajlović.
General-pukovnik i zamenik ministra policije izrešetan je 11. aprila 1997, a samo 17 dana ranije SDB je dobio upozorenje da će on biti likvidiran, ali ubistvo nije spriječeno
Kobne večeri, Stojičićev sin Vojislav sedio je u restoranu „Mama mija“ s prijateljem koji je po zanimanju bio carinik. Oko ponoći mladić je telefonom pozvao oca i rekao mu da dođe. Stariji Stojičić se ubrzo pojavio u svom BMW. Sio je leđima okrenut ulazu i izlogu restorana. Nasuprot njemu sedeo je Vojislav, a s lijeve strane stola bio je prijatelj.
Pola sata poslije ponoći na vratima se, držeći automat, pojavio muškarac visok oko 185 cm, u tamnoj jakni, tamnim farmerkama i s čarapom na glavi. Uzviknuo je: „Svi na pod!“ i ispalio rafal u zamenika ministra. Svi hici pogodili su Stojičića u vrat i glavu i ubili ga na mjestu. Niko drugi nije povrijeđen. Ubica je zatim istrčao iz kafane, ispalio jedan rafal u veliki izlog i nestao bez traga.
Prema nekim izvorima, ostali gosti u restoranu, među kojima je bilo i policajaca, ostali su da leže još čitavih pet minuta. Naoružani pripadnici MUP Srbije zaustavljali su gotovo sve automobile koji su napuštali Beograd, legitimisali vozače i zapisivali registracije. U samom gradu legitimisani su i pretresani prolaznici, a bilo je i zaustavljanja autobusa GSP... Ubica nije pronađen.