Kao i ostali kriminalni akteri tog vremena, i Romeo Savić je ubijen mlad
Tokom devedesetih godina prošlog veka, kriminalci koji su upravljali tadašnjim podzemljem Beograda, neretko su odbijali da ih ljudi nazivaju kriminalcima. Uglavnom su se pravdali da su patriote, borci protiv nekakvog zla, Robin Hudovi...
Jedan od upravo takvih bio je Romeo Savić.
Rođen je 1970. godine u Beogradu, a kada je ušao u dvadesete, važio je za jednog od takozvanih kraljeva beogradskog podzemlja.
U njegovom domenu bila je trgovina narkoticima, a tvrdio je da nije kriminalac jer prodaje samo drogu otetu od dilera koji su radili za policiju.
Za razliku od većine svojih drugova po oružju, on nije pristajao da ga zovu kriminalcem.
“Nisam kriminalac, već čovek koji mora da radi neke stvari. Ne privlače me velike pare i zato sam normalan. Ali para imam, a ako Bog da, imaću ih i više.”
Romeo Savić, kao i većina kriminalaca, nije voleo policiju ni malo, a još maje je voleo one koji učestvuju u kriminalnim radnjama. Upravo iz tog razloga je neretko imao okršaje sa dilerima koji rade za policiju ili samim dilerima unutar policije od kojih je otimao drogu kojom je kasnije sam trgovao.
"Otimao sam robu i kola policajcima i ljudima koji su u jakom srodstvu sa zakonom. Voleo sam da to radim onim inspektorima koji su i sami kriminalci, a nisu imali smelosti da stanu naspram mene. Možda sam i preterivao u toj želji, ali kunem se da niko normalan i pošten od mene nije stradao. Uvek sam otimao od cinkaroša, pijanaca, indijanaca... Ponižavao ih i maltretirao. Često sam to činio zbog drugih. Posle me je i to mnogo koštalo" rekao je Savić u jednom intervjuu.
Bio je Beograđanin, ali je zbog devojke mnogo vremena provodio u Novom Sadu. Objašnjavao je da ga je to robinhudovsko suprotstavljanje dilerima u policiji koštalo: “Uništili su mi vezu s devojkom do koje mi je mnogo stalo... Ne mogu ni da zamislim kako su me predstavili kod devojke koja to ničim nije zaslužila.”
Okolnosti smrti Romea Savića nikada do kraja nisu razjašnjene: u tri sata posle ponoći 8. novembra 1994. godine dobio je poruku na pejdžer od dve devojke da im se javi. U četiri sata je izašao, u šest je nađen mrtav pred vratima svog stana. Jedna od devojaka koja je potpisana na misterioznoj poruci koju je Savić dobio pre smrti, tvrdila je da nikakvu poruku nije slala.
U trenutku ubistva, imao je 24 godine. Prema zvaninoj verziji uviđaja i obdukcije, smrt je nastupila posle tableta kojima je hteo da neutrališe dejstvo kokaina. Podzemlje je, međutim, verovalo da su mu se osvetili policajci dileri.