Na današnji dan su završeni pregovori u Dejtonu.
Nakon tronedeljnih pregovora Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, lideri BiH, Hrvatske i SR Jugoslavije, parafirali su Dejtonski mirovni sporazum, po kojem se BiH deli na dva entiteta: Federaciju BiH (51% teritorije) i Republiku Srpsku (49%). Ovim sporazumom okončan je rat u BiH.
Konferencija je trajala od 1. novembra do 21. novembra 1995. godine. Glavni učesnici su bili Alija Izetbegović, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman, te glavni američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra. Sadašnja administrativna podela Bosne i Hercegovine i sastav vlade bili su neki od rezultata dogovora.
Dejtonski sporazum predstavljao je kulminaciju šatl-diplomatije, koju je počeo američki diplomata Ričard Holbruk sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD. Ovaj dokumen je BiH doneo prekid rata, a u međuvremenu je pretrpeo stotinak promena.
Delegacija Republike Srpske nije učestvovala na tajnim sastancima u Dejtonu, a Slobodan Milošević je, kako tvrdi Momčilo Krajišnik, "oštetio" Srpsku za Sarajevo, izlaz na more i Brčko.
Vođa tadašnje delegacije Republike Srpske na pregovorima u bazi Rajt Peterson ispričao je pre nekoliko godina da je neke stvari na pregovorima u Dejtonu Milošević radio na svoju ruku.
"Vrbovao je jednog našeg čoveka i tražio da nacrta koridor za Goražde. On je nacrtao jedan tanki koridor i došao nama i rekao - 'ja moram da vam kažem da je on tražio da to uradim i ja to moram učiniti'.
Milošević i Momir Bulatović otišli su po noći, gledali simulaciju i videli da tu nema teritorije. Umesto da ostane enklava Goražde, napravili su enklavu Hercegovinu, što je van pameti", seća se Krajišnik, za koga američki medijatori tvrde da je bio često suprotstavljen Miloševiću.
Krajišnik je istakao da je delegacija Srpske u Dejton odnela kartu koja je osmišljena tako da je obuhvatila 49 odsto prostora, u koju je ušla teritorija od Grahova do istočne Hercegovine.
"Ima mapa u knjizi 'Jači od sile i sudbine' - to je karta koju smo predložili na početku Dejtona. Tu smo uzeli i Drvar, Grahovo, Glamoč i taj zapadni deo, deo Sarajeva, izlaz na more. Amerikanci su rekli 'razgovaraćemo o tome', a onda po noći (na tajnim sastancima) sve je rušeno", seća se Krajišnik.
On tvrdi da bi Bošnjaci trebalo da slave Harisa Silajdžića što su dobili Sarajevo i napominje da je delegacija Srpske u Dejtonu predložila da Sarajevo privremeno ili trajno bude distrikt.
Prema njegovim rečima, predloženo je da Sarajevo bude sastavljeno kao Predsedništvo BiH i ima neko svoje telo, a da bude višenacionalno, sa preovlađujućim opštinama, dok bi u svakoj opštini bili primjenjivani zakoni entiteta po izboru stanovnika.
Krajišnik, za razliku od američkih izvora, tvrdi da Alija Izetbegović nije opstruisao sporazum u Dejtonu jer je želio kraj rata, te da mu je to i rekao.