Ubio je komšiju, suprugu, odležao dugogodišnju kaznu, a onda nastavio da ubija.
Bosanski "Avaz" pokrenuo je serijal o monstruoznimubicama iz bivše Jugoslavije čiji su zločini ledili krv u žilama javnosti u poslednjih 50 godina. Ubice, silovatelji, sadisti izvirali su iz mirnih i običnih ljudi kojih se niko nije bojao. Svoje sredine pretvarali su u mesta užasa te žrtve i porodice zauvek ranili svojim postojanjem.
Zagorski serijski ubica Vinko Pintarić bio je jedan od takvih. Poznat i kao 'Zagorski čaruga' prvo ubistvo počinio je u Zaboku 1973. godine. Tog 26. juna je otišao u zabočku Regeneraciju gde je radila njegova supruga Katica i njena braća. Tamo su mu rekli kako za njega nema posla te je, razočaran, na povratku svratio u bife u zabočku robnu kuću. Konobarica je tek započela smenu, a kasnije je posvedočila kako je Pintarić sam popio tri litre vina i dva decilitra konjaka.
Na putu prema kući naišao je na odbačene letve te je jednu uzeo. U taj čas naišao je komšija Vid Želimorski i viknuo: 'Majku ti j...., zašto si uzeo te letve?'. Pintarić ih je bacio i nastavio prema kući. Uleteo je u trošnu seosku kuću te izjurio s pištoljem. Vid je izašao s ključem u ruci, a pridružio mu se i komšija Mate Papišta.
Razjareni Vid je skočio na Vinka i počeo ga ključem tući po glavi. U dvorišta su izašle i druge komšije, znatiželjni zbog galame koja je nastala. Pokušali su da ih razdvoje, a kada su se konačno smirili, Vinko je polagano ustao s poda s pištoljem u ruci. Opalio je metak u vazduh.
"Pucaj u prsa ako si dečko, to ti nije pravi pištolj, to je pištolj na vodu!", kazao je Vid na što mu je Vinko uzvratio s nekoliko hitaca. Ovaj je počeo da beži, ali sustigla ga je Vinkova volja. Ubio ga je jednim metkom.
Vinko je pobegao i skrivao se 18 dana. Kada je pristao da se preda usledilo je njegovo psihijatrijsko veštačenje. S psihijatrije je pobegao sredinom septembra 1973. godine.
Jednim metkom likvidirao suprugu
U noći, 24. oktobra 1973. godine, Vinkova supruga Katica odlučila je da prespava kod brata i njegove supruge u selu Grabrovec. Begunac Vinko prišunjao se kući i kroz prozor prisluškivao razgovor Katice i bratove supruge.
"Teško mi je da bežim ovako, bilo bi mi lakše da ga policija već jednom uhvati, da ide u zatvor ili da ga ubiju!", ispovedala se Katica, a njene reči Vinku su bile okidač.
U trenutku je podigao roletnu i vrhom cevi razbio staklo. Vetar je ugasio sveću na stolu, a dve prestravljene žene ostale su da sede u mraku. Katica se pokrila ćebetom.
"Je.. ti bog mater", prosiktao je Vinko i u nesrećnu ženu ispalio metak. Na mestu je preminula. Vinko je ponovno pobegao i skrivao se četiri meseca.
Odslužio osam godina zatvora pa pobegao
Predao se 19. januara 1974. 'Zagorski čaruga' je za svoje zločine osuđen na smrt, ali kazna mu je kasnije ublažena na 20 godina zatvora. Zbog dobrog vladanja izdržao je samo osam godina, a stekao je poverenje i zatvorskih čuvara.
U nedelju, 21. februara 1982. godine sam se dodao na popis za izlaske u grad. Sa 15-godišnjom Jasminom otišao je u grad, a onda se zaputio u Bosansku Gradišku. Nakon pet dana od bega iz zatvora javio se advokatu pismom.
Ubio još trojicu pred ženama i decom
Penzionisani vikendaš iz Zagreba, Rudolf Belina (54) tog je nedeljnog predvečerja, 4. juna 1990. godine, nahranio svinje i piliće. S daljine od oko pet metara Vinko Pintarić u prsa mu je ispalio sačmu broj četiri. Iako teško povređen, s rupom na prsima veličine šake, uspeo je da dopuže do ulaznih vrata svoje kuće. Izdahnuo je na pragu.
U roku od nekoliko sati celo Zagorje bilo je na nogama, policija je pretraživala zagorske 'brege', a meštani su se skrivali u kuće i pre mraka.
Stjepana Kišura Pintarić je upucao u desnu stranu prsnog koša, pokraj ograde Kišurine porodične kuće. Stjepan je preminuo tog 24. juna oko 21.30 sati, izdišući na rukama svoje supruge Zore. Policiju je od straha pozvala tek sledećeg jutra.
U velikoj potrazi za Pintarićem učesvovali su helikopteri i specijalci. No, 'Zagorski čaruga' bio je korak ispred.
"Ti si moj najgori zemljak i zato ću te ubiti"
Crnog četvrtka, 2. augusta 1990. godine, Pintarić je, pred očima dve žene, ubio Božu Habeka, oca dvojice maloletnih sinova.
"Nosila sam mleko, vraćala se kući, a Božo me zvao. Došla sam i stali smo u dvorištu. Nije dugo bio mrak. Vidimo da na putu kod dvorišta stoji čovek. Božo mu poželi dobro veče, a on njemu isto odgovori. Božo ga je pitao kuda putuje, a on će njemu 'A što tebe briga kud putujem! Sad ću te ubiti!' i izvadi pištolj", ispričala je komšinica Ljuba Pavić.
Pobegli su u kuću, a Pintarić je kroz vrata poručio kako ima bombu kojom će im kuću dignuti u vazduh, dodavši kako ne ubija za novac jer ima maraka. Božo ga je tada pustio u kuću i Vinko je seo na kauč.
Božo Habek pitao je zašto želi da ga ubije na šta je Pintarić rekao: "Zato što si ti moj najgori zemljak", držeći uperen pištolj u Božu koji je sedeo uz peć.
Božina komšinica Ljuba i supruga Mirjana preklinjale su Pintarića da ga ne ubije ali ovaj je samo rekao 'Imaš dobru ženu, ali ti si moj najgori zemljak i ja ću te ubiti'. 'Pa dobro, onda me ubij', odgovorio je Božo i ustao. Pintarić ga je hladnokrvno ustrelio sa nekoliko metaka u glavu i telo. Okrenuo se na peti i otišao.
O poslednjem ubistvu, Pintarić je pisao i svom advokatu.
"Izrešetao sam ga. Nije se proslavio čovek, kojem u životu nisam ništa učinio, ni on meni. Ali on je želeo da se proslavi... Bio je hrabar mladić, nije bio kukavica da ubija iza leđa, nego prsa u prsa, pa ko uspe. Svaka mu čast" pisao je ubica.
Opkolili ga u akciji 'Prsten'
Opkolili su ga 24. maja 1991. godine na Buhiniček Bregu, nedaleko od Velikog Trgovišća. Mnogi nisu želeli Pintarićevu smrt, znatiželjni o motivima, neobjašnjivim razlozima i skrivanjima peterostrukog ubice. No, Pintarić je za sebe izabrao smrt.
Tog sunčanog petka u razmeni vatre okorelog ubicu ubili su specijalci.
Vinko Pintarić sahranjen je na zatvorskom groblju.