Nekoliko minuta poslije osam sati, u petak 24. oktobra 1997, u direktora „Beopetrola” i generalnog sekretara JUL, koji je bio i jedan od najbližih prijatelja supruge predsjednika Slobodana Miloševića, nepoznati napadač ispalio je smrtonosne hice, piše Kurir.
Generalni sekretar Jugoslovenske ljevice, direktor „Beopetrola”, ali i jedan od najbližih prijatelja Mirjane Marković, Zoran Todorović Kundak ubijen je pre tačno 23 godine, 24. oktobra 1997.
Bilo je oko osam sati ujutro kad ga je vozač dovezao crnim „mercedesom” do zgrade „Beopetrola” na Novom Beogradu. Čim je izašao iz automobila, na stepeništu je sreo svog poznanika Sinišu Milenkovića, srdačno su se rukovali i Todorović je zastao da porazgovaraju.
Kad je Milošević plakao
- U tom trenutku Kundaku i Stankoviću u susret prilazi mladić starosti 20 do 25 godina, srednjeg rasta, oko 170 centimetara, mršav, na glavi ima pletenu kapu s prorezom za oči i usta, klasičnu fantomku. Na sebi je imao plavu jaknu i kačket na glavi. Dok je prilazio dvojici muškaraca, ispod jakne je izvadio automat s prigušivačem. Prišao je blizu i ispalio dva rafala u žrtvu, a onda brzim korakom otišao do obližnjih zgrada, gde mu se izgubio svaki trag - preneli su mediji izjavu očevica hladnokrvne likvidacije Zorana Todorovića Kundaka.
Biznismen, koji je u to vreme imao 38 godina, ostao je da leži u lokvi krvi. Njegov poznanik bio je teško ranjen i ostao je invalid.
Posle ubistva Todorovića u tadašnjim političkim krugovima nastala je pometnja, posebno oko toga kako saopštiti Miri Marković vest o smrti najbližeg saradnika. Tužnu vest primila je u Indiji, u kojoj je bila zbog promocije svoje knjige „Noć i dan”. Upoznati s tadašnjim prilikama kažu da je vest dočekala šokirana. Iz Ambasade SRJ u Nju Delhiju poslala je oproštajnu poruku, koja je pročitana na Todorovićevoj sahrani. Toga dana na Novom bežanijskom groblju bio je prisutan tadašnji državni vrh sa Slobodanom Miloševićem na čelu.
Prepričavalo se da su prisutni primetili da je toga dana, dok je čitano Mirino pismo iz Indije, zaplakao.
Motiv nepoznat
Iako je Beograd satima posle zločina bio u potpunoj blokadi, ubica, ali ni nalogodavac zločina do dana današnjeg nisu otkriveni. Od prvog dana o motivima ubistva važne političke, ali i poslovne figure toga vremena spekulisalo se dosta. Među spekulacijama koje su se pojavljivale tokom prethodnih decenija novinske stupce punila su i nagađanja da je motiv bila Miloševićeva ljubomora, jer mu se nije dopadala bliskost Kundaka s njegovom suprugom Mirom. Međutim, istražitelji su ovakva nagađanja odbacili. Traganje za motivima, ali i onima koji su učestvovali u atentatu usmerili su ka njegovom političkom angažovanju, koje je navodno bilo usko povezano s njegovim poslovnim uticajem koji je pred ubistvo izgradio, naročito u biznisu trgovine naftnim derivatima, zbog čega je navodno stekao i veliki broj neprijatelja. Kao mogući pravac istrage pominjala se i privatizacija „Beopetrola”.