Zamisao je bila lepa ali nažalost ne dovoljna.
Ko se seća onog video klipa izvesnih vesti iz perioda Jugoslavije, u kojima voditelj čitajući tekst kaže: "...zbog s*anja, stanja u Jugoslaviji. Mada i ovo što je napisano nije sasvim pogrešno".
Ili možda snimak onog mladog vojnika sa fronta koji, odgovarajući na pitanje zbog čega se ratuje on kaže: "...Oni kao hoće da se otcjepljuju, a mi im kao ne damo".
Ovi snimci emitovani su i pravljeni za televiziju "Jutel", zamišljenu da utiče na javnost i spusti tenzije u tadašnjoj državi, a sa radom je počela na današnji dan pre 30 godina.
Ova televizija bila je projekat i zamisao tadašnjeg premijera Ante Markovića da stvori nadnacionalni informativni servis. Kasnije je organizovao i koncert "Jutel za mir" međutim, iz ovog ugla gledano, sve su to bili naivni pokušaji da se spasi zemlja koja je već stigla do tačke pucanja.
Televizija je registrovana u malenom istarskom gradu Motovunu dok se program emitovao iz sarajevskog RTV doma. Prva emisija u trajanju od sat vremena bile su vesti a posedovale su sve neophodne elemente kakve je nametao standard.
Voditelji su pažljivo birani, bili su opušteni i duhoviti a emisija je obilovala prilozima iz sveta popularne kulture i neobičnim zanimlljivostima, a iza programa stajali su Goran Milić, Gordana Suša, Dževad Sabljaković, Velibor Čović i Zekerijah Smajić.
Jutel je usmerio svoj program u pravcu raspadaJugoslavije, pratio je novine i i prikazivao rastuće nasilje koje je počelo da se dešava u državama koje će nedugo nakon toga zaratiti. Neretko su u emisijama gostovali nacionalni lideri, generali JNA i protagonisti događaja koji su usledili.
Ipak, nacionalizam je podjednako bujao u svakoj od tadašnjih republika koje su činile Jugoslaviju, pa je televizija organizovala i koncert "Jutel za mir". Tada su se u Zetru slivale reke ljudi koji su bili protiv rata, a na bini je vladala slična energija. Nele Karajlić je uz pratnju "Plavog orkestra" otpevao pesmu "Hajde da ludujemo" koju je Tajči otpevala godinu dana ranije na Evroviziji u Zagrebu. Dino Merlin je pevao "Nešto lepo treba da se desi" a na bini je u jednom trenutku završila i devojčica Jadranka iz Tuzle koja je uspela da sakupi čak 11.586 potpisa za mir.
Kao što svi dobro znamo, svi ti ali i mnogi drugi pokušaji za očuvanje ne toliko države koliko naroda i brojnih života, nisu uspeli. Rat je počeo, situacija se pogoršavala svuda, a pogotovo u Sarajevu iz kog se emitovao program. Dragan Vukič je u emisiji govorio o prvom napadu na glavni grad BiH, a malo kasnije je Goran Milić preneo da, zbog nestašice kadrova, finansija i situacije u Sarajevu, televizija "Jutel" prestaje da radi 12.5.1992. godine.
"Gdje da pucam ja na nekoga ili neko na mene, to ne može nikako"
Jedan od možda najupečatljivijih priloga koje je Jutel napravio, snimljen je, nažalost, uravo na ratištu a junak videa je tada devetnaestogodišnji momak Bahrudin Kaletović koji se nalazio na prvoj liniji vatre u Sloveniji.
Reporter Ivica Huljić postavio mu je pitanje da li zna zbog čega se vodi rat. Odgovor je bio poražavajući, oslikao je sve užase i budalaštine čije posledice je, umesto moćnika na vlasti koji su nemire prourokovali, osećao narod.
"Koliko ja kužim, oni kao hoće da se otcjepljuju, a mi im kao ne damo. U stvari, mi samo hoćemo da se vratimo u kasarnu. Ništa više. Ovo je opšta ludnica. Samo živ da ostanem. Gdje da pucam ja na nekoga ili neko na mene, to ne može nikako” i dodao: “Nijedan oficir nije poginuo nego samo jarani" rekao je Bahrudin.
Video je postao viralan pa je i danas prepoznatljiv, a Bajrudin u životu nije imao sreće.
Tokom rata je dva puta bio zarobljen, a život je izgubio sedam godina nakon što je nastao prepoznatljiv snimak, i to u saobraćajnoj nesreći.
"S*anje u Jugoslaviji" uživo na televiziji
Jedan od najpoznatijih gafova nastalih na ovoj televiziji jeste svakako onaj koji, prema rečima urednika informativnog programa Gorana Milića "nije bio daleko od istine".
Naime, tokom priloga u vestima, u telopu (natpisu koji je pratio sliku) slovo "T" u reči "stanje" greškom je zamenilo slovo "R". Voditelj je čitajući vest to primetio i neprijatnu situaciju izbegao uz komentarisanje da stanje u državi zapravo i jeste takvo.