Aleksandar Knežević Knele ušao je u kriminal i postao žestoki momak još kao tinejdžer, a posle nekoliko godina "pucanja po gradu" ubijen je kada je imao samo 21 godinu. Upravo zato mnogi su čuli za njega, ali ga nikada nisu čuli.
Pričale su se priče u revolveraškim obračunima po Beogradu, ali mnogi nikada nisu vidjeli Kneleta, a kamoli čuli njegov glas.
Od njega je počeo i stil oblačenja sa upasanom trenerkom, pištoljem i povučenim čarapama tako da se vide patike.
Njegov najbolji drug iz djetinjstva bio je Radovan Lagundžin Žabac, koji je još u osnovnoj školi bio poznat kao incidentan tip, a kada je malo odrastao počeli su da ga porede sa ozloglašenim Rankom Rubežićem.
U obračunima je koristio i hladno i vatreno oružje: nož, sataru, pištolj, kratež, bombe...
On i Knele su bili različitih karaktera. Knele je bio vatreni Delija, Žabac Grobar. Kneletu je idol bio Giška, Žapcu Ranko. Knele je voleo fer tuče, Žabac pištolje. Knele je bio druželjubiv, omiljen i popularan, Radovan nije imao povjerenja u druge, družio se samo sa Kneletom.
Uprkos razlikama, bili su najbolji drugovi i čak tetovirali imena jedan drugoga na ramenima.
"Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema, da te neće ni biti. Nekako rasli smo zajedno. Shvatili smo koliko je cio život surov. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razoračanja i prve boli prošli smo zajedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao", rekao je Knele na sahrani Žapca.