Tačno šest meseci pred početak bombardovanja Srbije, 24. septembra 1998. godine, Samjuel Berger, tadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost, obavestio je predsednika SAD Bila Klintona o pripremama za ultimatum Srbiji.
Kako pokazuju dokumenti predsedničke biblioteke Bila Klintona sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti, za "zaustavljanje humanitarne katastrofe na Kosovu i pripremu političkog rešenja", predlagao je "kredibilnu pretnju vojnom akcijom NATO", pišu Novosti.
"To podrazumeva pritisak na NATO da izda ultimatum sa zahtevom Miloševiću da preduzme konkretne korake za rešavanje humanitarne i političke krize, ili će se suočiti sa vojnim odgovorom. Kako bi ultimatum bio kredibilan, mi i naši saveznici treba da budemo spremni da izvedemo ograničene raketne napade, ako Milošević ne pristane da se povinuje. Ukoliko istraje, treba da budemo spremni da izvedemo šire vazdušne napade kako bismo sprečili njegovu sposobnost da izvodi vojne i bezbednosne operacije na Kosovu", preporučuje Berger.
Američki spoljnopolitičkim tim, kaže Berger, saglasan je da oslanjanje samo na humanitarne akcije i diplomatske pregovore nema perspektivu za uspeh. Tvrdi da proces pregovora ambasadora Hila sa Miloševićem i kosovskim Albancima neće dati prihvatljiv sporazum sve dok se nasilje nastavlja, "brutalnim akcijama srpskih bezbednosnih snaga u kombinaciji sa povremenim napadima OVK".
Berger uviđa i da upotreba sile vodi daljim komplikacijama:
"Upotreba vojne sile nas obavezuje da kasnije igramo ulogu u primeni sporazuma, što je takođe pitanje na koje će se Kongres verovatno fokusirati. NATO nije uradio ni detaljno planiranje snaga za ovu opciju, a pitanje je da li će saveznici biti spremni da daju potrebni doprinos. Sad ispitujemo druge opcije za primenu sporazuma sa većim naglaskom na lokalnu policiju i druge institucije, a manje na veliko međunarodno, i posebno američko, vojno prisustvo", navodi Berger.
On zaključuje da "pretnja silom ima mnogo veću perspektivu za uspeh u poređenju sa humanitarnim i diplomatskim pristupom.
"Možda samo priprema za upotrebu sile može biti dovoljna da nagna Miloševića da popusti i ozbiljno pregovara", nadao se Berger.
Klinton je 20. juna 1999. godine iz hotela "Hajat" u nemačkom gradu Kelnu čestitao tadašnjem kosovskom lideru Hašimu Tačiju na sporazumu o demilitarizaciji i transformaciji OVK, izrazivši zadovoljstvo što se "to dogodilo istog dana kada su srpske snage završile povlačenje s Kosova".
Tači Klintonu odgovara da je to "i njegov uspeh", da je to bio kompromis za postizanje mira i stabilnosti na Kosovu.
"Možemo da garantujemo da ćemo poštovati ljudska prava i prava manjina na Kosovu. Posvećeni smo postizanju slobode, mira i demokratije za sve etničke grupe na Kosovu", obećao je Tači.