Hrvatski seizmolog gostovao je u televizijskoj emisiji kada je otkrio da predviđanja za Zagreb nisu najbolja
Zagrebački razorni zemljotres iz ,marta ostavio je velike materijalne štete, ali je u mnogome i promenio život Zagrepčanima. Najviše onima koje očekuje obnova, ali i mnogima koji su nakon zemljotresa u stalnom strahu od novog velikog podrhtavanja tla u Zagrebu.
Ne pomaže ni niz manjih zemljotresa koji od tada tresu Zagreb.
O svemu je sinoć u RTL Direktu govorio Tomislav Fiket iz Hrvatske seizmološke službe.
Jeste li osetili taj zemljotres, tresete li se od njih?
Već sam se navikao pa se ne tresem. Ali saosećam sa građanima koji su pogođeni, to je bilo jako neprijatno.
Da li vi seizmolozi možete bolje da osetite zemljotres?
Rekao bih da ga manje osetimo jer znamo da ono što jedva možemo osetiti sigurno neće imati posledice, pa nismo osetljivi na manje zemljotrese.
Kad je bio onaj pre šest meseci, jeste li mislili da je 5,5 ili manje?
Iskreno, koliko se treslo mislio sam da je više. Probudilo me, bilo je neprijatno, kao i većini građana.
Koliko se ljudi boje nakon takvih zemljotresa?
To morate pitati druge struke, to ne mogu ocenjivati. Znam da kada počne da se trese, nemamo nikakvo rešenje jer ništa ne možemo. Zavisi od čoveka do čoveka.
Znamo po filmovima i po popularnoj publicistici da nakon velikog dolaze manji zemljotresi, ali prošlo je šest meseci, koliko će se tlo još tresti?
Kada bih znao kad će stati, bio bih u jako dobroj poziciji. Situacija je takva da se ovo još može nastaviti. Relaksacija se još događa...
Relaksacija tla? Šta se sad događa?
Da, relaksacija tla. Sam zemljotres je posledica napetosti koja se dogodila i ta energija se u trenutku zemljtresa oslobodila pa se polako poravnava i to je ono što i dalje osećamo kao zemljotres.
Možete li nas utešiti i reći da smo mirni od velikog zemljotresa za neko duže vreme?
Nažalost, ne. To bih mogao reći da se taj jači zemljotres dogodio.
Ovo još uvijek nije taj veliki zemljotres?
Koliko god da su posledice bile drastične, to, nažalost, nije maksimalna energija koja se u zagrebačkom području može očekivati.
Ljudi se onda s pravom tresu i boje. Dosta Zagrepčana koristi aplikaciju EMSC-a gde prijavljuju i reaguju na svaki potres pa su ostali dosta neprijatno iznenađeni kad su im iz EMSC-a preko Twittera poručili: "Trese se i trešće se dok je Zemlje! Bilo bi vreme da se naviknete, smešne su vam reakcije!" Je li to u redu? (iz EMSC-a su kasnije objasnili da su samo preneli poruku jednog korisnika iz Hrvatske koju su pogrešno protumačili op. a.)
Mi iz Seizmološke službe ne bismo tako reagovali, ali da je bilo nepotrebnog opterećenja aplikacije koja ne služi za prenošenje ličnih utisaka, bilo je. Ta aplikacija služi kako bi se prikupili učinci zemljotresa u njihovom okruženju. Poenta je javiti detalje o zemljotresu kako bi se moglo detaljnije proveriti intenzitet istog.
Zašto vi nemate aplikaciju?
Jer nemamo novca. Kad dobijemo ta sredstva, moći ćemo da kažemo da se nešto dogodilo.
Kako je opremljena naša Seizmološka služba?
Državna seizmološka mreža sastoji se od 17 stalnih stanica. Od toga su četiri donacija Grada Zagreba i čine zagrebačku mrežu. To je ono što održava Seizmološka služba, koja radi non-stop. Susedna Italija, na primer, ima na hiljade stanica. Slovenija ima preko 50 stanica. Jednostavno se radi o tome da smo država koja ima nezahvalan oblik i da bi se moglo kvalitetnije pokriti teritorija, treba nam gusta mreža stanica, za koje nemamo sredstava.
Može li takva gusta mreža predvideti zemljotrese, barem nekoliko sati unapred?
Takva gusta mreža rešava dva problema. Automatska lokacija koja je onda puno kvalitetnija i dežurne službe civilne zaštite dobijale bi tačnu informaciju o trenutku i mestu nastanka zemljotresa. A drugi je da se prikuplja značajno veći broj podataka slabih podrhtavanja, što bi nam pomoglo da saznamo što više o seizmičnosti Hrvatske i da donesemo neke kvalitetnije zaključke.
Ne možemo prognozirati, ali šta znači veliki zemljotres, kolika je to snaga?
Za zagrebačko područje to je 6,3 do 6,5 po Rihteru. To je tridesetak puta jače od zemljotresa 22. marta. Za dubrovačko područje je to oko sedam po Rihteru.